• 8

Dabrovi se namnožili u Zasavici: Taman što kukuruz sazri, oni ga obore, pa jedu

Dabar je iz Srbije nestao pre jednog veka, a društvo prirodnjaka iz Bavarske poklonilo je 35 dabrova koji su pušteni u Zasavicu

  • 8

Meštani Mačve žale se da im dabrovi uništavaju drveće, ali i njive sa kukuruzom. Broj dabrova, koji su u Srbiji nestali pre 100 godina, a ponovo su naseljeni u Zasavici pre desetak godina, uvećao se drastično, a proširili su se i na područja udaljena na desetine kilometara.

I u jezerima nekadašnje šljunkare u Tabanoviću, nedaleko od Šapca, nastanili su se dabrovi. Ove životinje, poznate po tome što prave brane u vodi čime regulišu vodostaj kako bi sebi prilagodili boravište, za taj posao počeli su da seku trupce u okolnim šumama, i to zubima, koji sudeći po slici posečenih stabala mogu da zamene testeru. Stabla seku noću, ali ulaze i u njive sa kukuruzom i uništavaju ih, piše Sremskomitrovački portal.

Oborenu vrbu čije stablo je završilo na polovini jezera, nije odsekla ljudska ruka, već su je pregrizli zubi dabra. Poznati po tome što za noć mogu da pregrizu stablo u prečniku do pola metra, odnedavno su se nastanili u jezerima šljunkare u selu Tabanović, gde su počeli da obaraju stabla pored vode i u obližnjim šumama. Prvi ih je primetio Milivoje Maksić kada su u njegovoj šumi posekli drveće.

Dabar - Zasavica, čipovanje dabrova

Dabar - zaštićena vrsta Foto: Milena Đorđević

– Mogu da preseku, nego šta, jer imaju jake čeljusti. Tačno se vidi kako preseku stablo i ono posle padne. Kad obore, oni tu brlože i prave sebi gnezdo – priča Milivoje Maksić koji u blizini ima šumu.

Meštani kažu da je dabru dovoljno jedan ili dva ugriza da bi pregrizao granu debelu oko tri centimetra. Deblje drveće najpre snažno zagrize sekutićima, a potom glođe drvo, koje uglavnom celo oguli.Drveće koriste za pravljenje brane, čime regulišu nivo vode da bi mogao nesmetano da pliva i pravi kućicu, a koru koriste kao hranu. Ovi neumorni graditeji umeju da naprave veliku štetu jer svako drvo ima bar po jedan kubik, čija je cena između 35 i 50 evra, a ako im se na putu nađe topola, onda je šteta oko 75 evra, budući da je ovo drvo pogodno za proizvodnju drvene građe. Kad stigne kukuruz, to im je najslađi ručak.

Dabar - Zasavica, čipovanje dabrova

Društvo prirodnjaka iz Bavarske poklonilo je 35 dabrova koji su pušteni u Zasavicu Foto: Milena Đorđević

– Kad sazri, oni obore kukuruz, ljušte i jedu. Ima ih, ali ne znam koliko. Ja sam ih viđao iako oni osete ljude na velikoj daljini, ulaze u šumu i kukuruz – priča Maksić.

Kupači znaju da su bezbedni, jer je reč o veoma plašljivim životinjama čiji lov je zakonom zabranjen.

– Mene fascinira kako preseku tako debelo drvo, a koru ogule i pojedu. Priroda je tako uredila, šta da kažem, dobro nam došli – kaže Momir Đorđić.

Dabar - Zasavica, čipovanje dabrova

Lov na ove životinje je strogo zabranjen Foto: Milena Đorđević

Koliko su se dabrovi proširili iz Zasavice, gde su prvi put naseljeni posle sto godina u Srbiji, govori i podatak da ih osim Tabanovića, šabačkog prigradskog naselja, ima i u drugim delovima Mačve, ali i Jadra. Iako su Tabanović i Bogatić, gde ih takođe ima, od Zasavice udaljeni nešto preko dvadesetak kilometara, fascinantan je podatak da su dabrovi stigli i do okoline Loznice, koja je od Zasavice udaljena 60 kilometara.

Dabar je iz Srbije nestao pre jednog veka, a društvo prirodnjaka iz Bavarske poklonilo je 35 dabrova koji su pušteni u Zasavicu. Procene su da su se ovi dabrovi raširili duž slivova Save i Drine i da ih sada ima više od 100 u Srbiji.

Zakon o zaštiti prirode predvideo je kazne od 500.000 do dva miliona dinara za one koji ugroze zaštićenu vrstu. Dabar je, inače, u Srbiji bio veoma brojan u prvoj polovini 19. veka, ali je kasnije istrebljen prvenstveno zbog krzna, ali i mesa koje je bilo cenjeno na trpezi bogataša i koje se jelo i u posne dane.

(Telegraf.rs/Sremskomitrovački portal)

Komentari

  • Macva

    Zato Simic i Papic samo pare vide!

  • dora

    Doneli smo zakon o zastiti zivotinja,e sada je na red i zakon o zastiti ljudi od tih istih zivotinja,jer lako je nekome u Briselu da izda naredjenje o tome kako su dabrovi jadni,a kada bi njemu pojeo dva klipa kukuruza razmatralo bi se o ljudskim pravima i nanetoj steti.

  • Drekavac

    Dabar je zasticen i svu stetu koju napravi drzava nadoknadi, u cemu je problem.

Preporuka sa Weba

Google preporuke