• 1

Našu vunu traže u inostranstvu, a u selima za nju niko ne mari. Kilogram košta 300 RSD

I pored toga što je sve više ovaca u torovima u kolubarskim selima, za vunu retko ko mari

  • 1

Posle dve i po decenije otkako drži vunovlačarsku radnju u Osečini za Mirka Gavrilović nikad manje posla. I pored toga što je sve više ovaca u torovima u kolubarskim selima, za vunu retko ko mari.

Sve je manje prelja pa i vunovlačari teško dolaze do zarade.

Mirko kaže da je došlo vreme da rednja radi samo jedan dan u sedmici.

- Malo je žena koje predu vunu, ni njih više nema. Veoma su male količine vune koje se prerade. Često prođe i po tri meseca, a da neko ne donese ni kilogram vune. To su veoma male količine i najčešće donose po kilogram dva, ako im treba za šarenice, čarape, a za jorgane gde je potrebno 10 do 15 kilograma više niko i ne donosi - priča Mirko Gavrilović.

Prema njegovim rečima od ovog posla nema više ni profita niti zarade. Kilogram uređene bele vune je 300 dinara, dok za bojenu treba izdvojiti 200 dinara više.

- Nekada je ipak moglo da se živi od ovog posla, a sada sam bukvalno samo prisutan da bi zadržao pojedine mušterije. Danas se ovaj posao samo održava uz dopunski rad. Ljudi više nemaju gde ni da urede vunu, jer nema ni vunovlačarskih radnji. Mislim da sam do Ljubovije jedini u ovom kraju - kaže ovaj vunovlačar.

Vuna koja pored mesa i mleka odgajivačima ovaca može doneti zaradu, je najjeftinija.

vuna

Foto: S.S.

Godinama seljaci kada ošišaju ovce nisu znali šta će sa vunom. Prelja je sve manje, skoro da nije bilo otkupljivača pa su na tone ovog proizvoda bacane ili spaljivane. Miloševići iz valjevskog sela Beomužević na farmi imaju 70 grla , a još uvek nisu odlučili šta će sa vunom kada ošišaju 50 ovaca.

- Ranijih godina kada nije bilo otkupljivača bacali smo pune džakove vune, a sad ima prekupaca. Oni kilogram vune najčešće plaćaju 30 dinara. Ko hoće on proda njima, ko neće sačeka da po selima naiđu vlasnici predara pa zamene vunu. Za deset kilograma neoprane vune dobije se jedan kilogram bele pređe. Ukoliko je obojena pređa onda ide više neoprene vune. Međutim, ni jedno ni drugo se ne isplati, a ako se baci opet nema ništa - kaže Milena Milošević.

Da je srpska vuna ipak tražen proizvod potvrđuje Igor Stamenković, vlasnik ubske firme za otkup i prodaju kože i ovčije vune ''Komes plus''. Jedna su od retkih firmi u Srbiji koja se bavi otkupom vune, a u ovom poslu su već sedam godina. U sezoni otkupa koja traje od aprila do jula, otkupe od 300 do 500 tona vune. Najbolja godina je kaže bila 2016. kada su a farmi iz kolubarskih sela otkupili blizu 500 tona.

- Iz godine u godinu povećava se količina otkupljene vune. Jednostavno ljudi čuju jer smo među retkim preduzećima koja se bave otkupom vune. Zovu nas i sa Sjenice, dosta vune stiže iz Šumadije i Vojvodine, ali smo najviše bazirani na sela u našem okrugu. Naša vuna je veoma tražena roba u inostranstvu i broj kupaca se stalno povećava. Od kad smo u ovom poslu nismo imali problema sa prodajom samo kupci traže kvalitetnu robu i da se ispoštuju dogovori. U Srbiji nema kupaca vune. Kupci su pretežno iz Bugarske i Turske. Kod nas ne postoji prerada vune. Imaju neke manje fabrike koje ne mogu da zadovolje potrebe ovdašnjeg tržišta.

Mislim da bi smo mogli da otkupimo i prodamo duplo više robe, ali jednostavno naše trenutno finansijsko stanje nam ne dozvoljava da se dalje širimo - navodi Stamenković.

Prema njegovim rečima najtraženija vuna je od vinterberg ovaca i il de frans rase. Dok je vuna od pramenke manje tražena roba. Kilogram vune u otkupu kreće se od 50 do 70 evro centi u zavisnosti od vrste vune i potražnje. Trenutna cena je 50 evro centi.

(Telegraf Biznis/S.S)

Komentari

Preporuka sa Weba

Google preporuke