Meda će biti tek za lek: Pčelari u Zapadnoj Srbiji očajni, ne pamte lošiju bagremovu pašu od ovogodišnje
Pčelari u Zapadnoj Srbiji ne pamte lošiju bagremovu pašu od ovogodišnje.
Zbog hladnog vremena i kiša u vreme cvetanja bagrema, pčele skoro da nisu ni "radile", zbog čega će ponuda najkvalitetnijeg i na tržištu najskupljeg bagremovog meda biti desetkovana.
Teme za vas
Da li ste čuli za "Tomtato"? Gaji se u Velikoj Britaniji i sve je popularniji na tom području
Zašto Rusi više ne vole naše jabuke?
Dragorad Kovačević iz Crne Bare, kod Bogatića, jedan od najiskusnijih pčelara sa višedecenijskim iskustvom iz svojih 300 košnica nije dobio ni kilogram bagremovog meda.
- Iz pčelarskog dnevnika koji je vodio moj otac, pa posle nastavio ja, shvatio sam da za poslednjih pedeset godina nije bilo ovakve katastrofe u pčelinjaku. Bilo je godina kada u košnicama nije bilo meda ili ga je bilo veoma malo, ali nikada kao ovog proleća nisam primoran da pčele hranim non-stop da bi ih sačuvao u životu. Osim što su krako izlazile na bagrem, celo proleće pčele su gladne. Za prihranu sam dosad potošio 3 tone šećera - jada se Kovačević.
Umesto da vrca med i priprema ga za izvoz, Kovačević i sin Nikola, koji se pčelarstvom bave kao porodičnim biznisom, svako veče hrane pčelinja društva. Ovaj iskusan pčelar procenjuje da je unos meda bio oko 5 kilograma po košnici, ali je, kaže "vaga juče pokazala minus od 2 kilograma".
- Sve su pojele i opet su gladne. Ima dosta pčelara koji su vrcali bagremov med i dobijali su svega 2 do 3 kilograma po košnici. Ja nisam hteo ni da pokušavam već i dalje hranim svoja društva i spremam da ih iduće nedelje selim u Srem, Banat i na Frušku goru da bi lipom i suncokretom koliko-toliko spasao ovogodišnju proizvodnju - dodaje Kovačević.
Vredni i pedantni pčelar ističe da je dvadestogodišnji prinos bagremove paše na proseku od 16 kilograma. Pamti i berićetne godine, kada su košnice pojedinačno davale i 40 kilograma bagremovog meda. Ova godina je, međutim, izrazito nepovoljna i bagremovog meda biće tek za lek!
Uprkos veoma skromnoj proizvodnji, za bagremov med koji se u najvećim količinama izvozi, otkupljivači nude za 0,30 evrocenti nižu otkupnu cenu od prošlogodišnje, što je dodatni šok za pčelare.
- Vadićemo se na suncokretu i lipi, ako sezona bude dobra. Ali, suncokretov med je tri puta jeftiniji od bagremovog, što znači da zarade skoro da neće biti. Najvažnije je da smo sačuvali pčelinja društva. Mnogi, posebno mladi i neiskusni pčelari su ostali bez pčela jer se nisu
snašli u ovoj vanrednoj situaciji i imali su dosta uginuća - zaključuje Kovačević.
VIDEO: Pomor pčela! Ljudi, bez njih ova planeta umire
(D. Grujić)
Povezane vesti
Pčelarstvo iza rešetaka: Zatvorski med odnosi nagrade za kvalitet, zatvorenici imaju nov smisao
Ćirković: Za podršku pčelarima godišnje oko milijardu dinara bespovratnih sredstava
Hladno vreme "preseklo" bagremovu pašu: U košnicama tek četvrtina najtraženijeg meda
Zahlađenje negativno uticalo na prinos meda
Video: Ovako do detalja izgleda rušenje nekada čuvenog hotela: Zbogom Jugoslavijo
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
Ovaj nemački grad hitno traži 5.000 radnika: Dnevnica i do 130 evra, evo šta je u opisu posla i kako se prijaviti
Novi principi dobijanja vize u Nemačkoj za strane radnike: Ko je kvalifikovan, koja dokumenta su potrebna i kakve promene slede
Vučić u Zemun polju: Prvi put spajamo aerodrom sa centrom grada, 20 odsto radova završeno
Mirko
Ima zaliha meda od prošle godine, jer mnogi pčelari nisu hteli da daju med za 3,8e po kilogramu, tako da će otkupljivači morati da ponude bolju cenu ukoliko žele med.
Podelite komentar
mama
Ima u grckoj
Podelite komentar
Milorad
Ma propadamo, samo tako!
Podelite komentar