Snimak kako i koliko ratari koriste zemljište biće osnov za dobijanje subvencije

Sve poljoprivredne parcele u Srbiji na kojima se zaista obavlja poljoprivredna proizvodnja, biće do 2023. godine evidentirane, a to će biti osnov za dobijanje državnih subvencija.

Država poljoprivrednicima već odobrava podsticaje na osnovu površine zemljišta koju imaju u vlasništvu, odnosno zakupu, koja je upisana u katastru, a na kojoj poljoprivrednici imaju zasađene kulture.

Teme za vas

Međutim, u praksi se pokazalo da samo na jednom delu te površine, ustvari, obavljaju proizvodnju, pa su na taj način dobijali novac i za deo zemljišta na kojem nisu zasejali pšenicu, kukuruz, detelinu...

Šef odseka Integrisanog sistema upravljanja i kontrole (IACS) u Upravi za agrarna plaćanja Zoran Knežević, kaže da će na osnovu grafičkog evidentiranja zemljišta, koje se koristi za poljoprivrednu proizvodnju, poljoprivrednici u budućnosti dobijati podsticaje po hektaru za sva direktna plaćanja kao i za određene mere iz ruralnog razvoja.

- Podsticaji za poljoprivrednike treba da se povećavaju. S druge strane, dobijaće ih samo oni poljoprivrednici koji stvarno koriste poljoprivredno zemljište, bilo da je to obradiva površina ili su trajni travnjaci, livade i pašnjaci - rekao je Knežević za Tanjug.

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

Projekat Uspostavljanja sistema identifikacije zemljišnih parcela (LPIS) počeo je da se sprovodi u Srbiji početkom godine u saradnji sa EU.

Proveri stvarnog stanja na terenu u okviru prve faze ovog projekta, prethodilo je snimanje iz aviona svog zemljišta u Srbiji, digitalizacija na osnovu ortofoto snimaka, a kako bi se utvrdilo koje poljoprivredne parcele se na terenu zaista obrađuju.

Uspostavljanje ovog Sistema treba da omogući lakši i jednostavniji način podnošenja zahteva za podsticaje, transparentno korišćenje državnih podsticaja, ali i bolju kontrolu podataka i praćenje (monitoring) korišćenja poljoprivrednog zemljišta.

- Danas se na terenu proverava GPS-om, da li su granice dobro iscrtane i da li je na tom zemljištu kultura koju su poljoprivrednici prijavili da uzgajaju - navodi Knežević.

U pilot projektu učestvuje 10 opština i 147 poljoprivrednika.

Poljoprivrednici iz sela Mali Izvor i Valakonje u opštini Boljevac, Miroljub Stojadinović i Ljubiša Janošević očekuju da će se digitalizacijom stvarnih pracela koje se koriste za poljoprivrednu proizvodnju omogućiti pravednija raspodela sredstava i veće subvencije države.

Ekspert za LPIS iz Slovenije, gde je ceo sistem zaživeo pre 15 godina, Aleš Znidarko iz Geodetskog zavoda Celja, kaže za Tanjug da je u EU subvencionisanje zasnovano na površini zemljišta koje se obrađuje, a ne na osnovu površine parcele koju poljoprivrednici poseduju.

- To je osnova za traženje podsticaja. Tako se dobija realna situacija na terenu i to se kasnije može proveriti kontrolom na terenu - kaže Znidarko.

Kompletan projekat u Srbiji, kažu nadležni, trebalo bi da zaživi do 2023. godine.

U projektu učestvuju opštine Novi Kneževac, Sečanj, Irig, Sremska Mitrovica, Gornji Milanovac, Požarevac, Golubac, Boljevac, Vlasotince i Leskovac.

(Telegraf.rs/Tanjug)