Banana uspeva u Čačku, ali je neće biti na pijaci

Ovo je usamljeni slučaj i posledica sklopa mnogih mikro ekoloških faktora, kaže profesor Duško Brković sa Agronomskog fakulteta u Čačku

Dok se u srpskim voćnjacima sade šljive, maline i jabuke, jedan proizvođač iz Konjevića kod Čačka uspeo je odgaji bananu.

Kako prenosi agencija Rina, posle redovnog zalivanja, đubrenja i zaštite tokom zime biljke koju je bojažljivo iz saksije presadio u deo dvorišta obasjan suncem, ove godine prvo su se nazreli žuti pupoljci, a potom i mali plodovi. Na jednom stablu, kako se navodi, već ima četrdesetak banana, što je dočekano kao veliko iznenađenje.

Vest da u okolini Čačka uspeva ovo tropsko voće, koje u Srbiju najčešće stiže iz Ekvadora i Kolumbije, a raste u više od 150 svetskih država, zaintrigirala je javnost, ali ne i stručnjake. Tvrde da je banana iz čačanskog kraja rezultat klimatskih promena koje imaju tendenciju da menjaju biljni svet. Ali i da bismo u budućnosti možda mogli da očekujemo još uspešnih uzgajivača plodova koji do sada nisu bili karakteristični za ovo podneblje.

Da li je baš realno da ćemo, kako se navodi, na pijacama u budućnosti moći da kupujemo domaće banane, limun ili smokve jednakog kvaliteta kao iz uvoza?

Profesor Duško Brković, doktor bioloških nauka sa Agronomskog fakulteta u Čačku, kaže da su takve prognoze ipak preterane, ali da je činjenica da globalne klimatske promene, porast temperature i vremenska kolebanja imaju uticaj na asortiman voća koje se može gajiti i u Srbiji.

Banane

Foto: Shutterstock

– Ovo jeste prilično senzacionalno. Jer, proizvođač je uspeo da odgaji bananu, klasičnu suptropsku i tropsku biljku, na otvorenom prostoru. Prethodno je dve godine rasla u saksiji u kućnim uslovima. Ali, ovo je ipak usamljen slučaj i posledica sklopa mnogih mikroekoloških faktora – objašnjava profesor Brković. Pominje i drugo voće koje ranije nismo mogli da zamislimo u našim krajevima. Kaže da je, recimo, pre dvadesetak godina smokva u Srbiji bila „pojam”, ali da sada „već hvata maha”.

– Dosta se gaji. Najpre je počelo uzgajanje u baštama u gradovima, gde su manja klimatska temperaturna kolebanja, ali je sada već viđamo i u selima. Kao i limun, ili badem, koji zahteva topliju, mediteransku klimu. Temperature su u porastu, što pogoduje uzgoju tog voća – ističe naš sagovornik. Ipak, dodaje, o nekom većem uzgoju ili šansi za izvoz tropskog ili mediteranskog voća ne može biti reči, već samo o uzgajanju iz hobija u baštenskim uslovima. Sve drugo značilo bi drastične klimatske promene, gotovo kataklizmične, koje bi se odrazile na ljudsku i životinjsku populaciju, a kakve se ne predviđaju u skorijoj budućnosti.

– Takvo voće ne može da ima ni prinos ni ukus ni kvalitet kao tamo gde se masovno gaji jer je klima najpogodnija. To je odgovor zašto je naša malina takva kakva jeste i pravi srpski brend, jer je upravo ovde za nju najbolje podneblje – ističe Brković. Zvanična svetska istraživanja, objašnjava, pokazuju da su globalni porast temperature i kolebanja (amplitude) evidentni i da će biti sve učestaliji. Moguće je, dodaje, da će to sporadično i uticati na promene u asortimanu biljaka koje će se uzgajati u Srbiji. Pre svega voćnih kultura, i to po principu „ako komšiji uspeva limun, zašto da ne probam i ja”. Međutim, ne veruje da bismo i u ratarstvu mogli da pobegnemo od već postojećih kultura. Možda će samo neke od njih moći da se gaje na većim nadmorskim visinama. Pominje primer osnovne ratarske kulture – kukuruza, koji je poreklom iz Srednje Amerike, gde su temperature znatno više nego kod nas. U Srbiji se kukuruz najpre gajio izrazito u nizijskim predelima (Vojvodina, Pomoravlje, Stig…).

– Sada ga viđamo i na 800 ili 900 metara nadmorske visine i imao je rod. Ali ponovo se vraćamo na to da takav kukuruz ne može da se poredi sa onim u nižim predelima – kaže profesor Duško Brković.

(Telegraf Biznis / politika.rs)

Tagovi: Banana, Čačak, Srbija, Voće, Voćnjak

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata