Šljive u bescenje, onu za proizvodnju rakije neće ni za 10 dinara
U glavnim krajevima za proizvodnju šljive u Srbiji otkupljivači prvu i drugu klasu ovog voća plaćaju 60 i 40 dinara – gotovo dvostruko manje nego prošle godine.
Cena najniže kategorije, koju destilerije otkupljuju za proizvodnju rakije, ne prelazi 10 dinara, tvrde voćari iz Topole.
Zagarantovana cena voća, kako se može videti, i ove sezone davno je prošla stvar. Diktira je jak lobi otkupljivača, koji imaju hladnjače, ali i tražnja stranih kupaca koja je sve manja. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prošle godine u odnosu na 2016. izvoz svežih šljiva pao je sa 23.800 tona na 19.150 tona.
Prema rečima sagovornika „Politike”, koji se već godinama bavi otkupom i proizvodnjom voća, veća nestabilnost na tržištu nastala je prošle godine, kada je uvedena uredba posle koje je broj registrovanih firmi, koje mogu da izvoze u Rusiju, smanjen sa oko 650 na tridesetak. Tada su se pojavili i veći viškovi voća na tržištu, nestabilne cene, tražnja za savršenim kvalitetom i duži rokovi plaćanja…
– Licence su dobili samo oni koji imaju skladišne kapacitete, u hladnjačama, veće od 500 tona. Oni često nemaju interesa da izvoze sve voće. Teško ugovaraju poslove sa kupcima iz Rusije, koji su se, takođe, okrenuli novim tržištima. To je problem jer je u Rusiju odlazilo oko 90 odsto izvoza konzumnog voća iz Srbije – objašnjava on.
Stručnjaci napominju da za proizvođače, koji ne pristaju da voće daju budzašto, sušenje šljiva može biti jedno od najprofitabilnijih rešenja. Da je zarada od voća iz sušara neuporedivo veća pokazuje i zvanična statistika. Tako su se, recimo, prihodi od izvoza sušene i sveže šljive u 2018. gotovo izjednačili. Iako smo na stranim tržištima prodali 19.150 tona sveže a svega 3.000 tona suve šljive zarada od sveže bila je 8,5 miliona dolara a od suve – 7,2 miliona.
Međutim ovaj posao nije nimalo lak i zahteva ne samo ozbiljno ulaganje već i znanje i posvećenost.
– Iz godine u godinu cena svežeg voća je promenljiva. Agroekonomisti su izračunali da rentabilnost kod sušenja voća postoji. Međutim, treba biti posvećen i stručan i stalno se obučavati. Naravno, može da dođe i loša godina. Ali, da biste saznali da li je posao isplativ obračun se radi posle deset godina rada – kaže za naš list Mirko Babić, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu u penziji i vođa republičkog projekta tokom kojeg je kroz obuku tehnologije sušenja voća prošao veliki broj polaznika.
Kako kaže sušenje voća nije jednostavna tehnologija. Što se tiče šljive, teško da se može doći do isplativosti proizvodnje u malim porodičnim sušarama. Ne može se biti konkurentan sa velikim proizvođačima u Srbiji, koji imaju sušare i centre koji dnevno mogu da prerade i do 100 tona svežih šljiva. Takve savremene sušare, sa pratećim objektima, zahtevaju investicije od 300.000 do 400.000 evra i upošljavanje dvadesetak radnika.
(Telegraf Biznis/Politika)
Povezane vesti
Žarka iz Topole jedno jutro dočekao nesvakidašnji prizor u voćnjaku: Rodilo kao ludo, grane se savile od voćki
Milan sa Kablara gaji šljive na osam hektara: Ove godine očekuje rod od 250 tona i sve ide u rakiju
Formiran fond "Destilati za destilerije": Evo šta donosi za proizvođače rakije
U voćnjaku Dragana iz sela Zagorica ne može da nema: Kome fali novca, može besplatno da nabere jagode
Video: Srbija sutra dobija 30 novih kilometara autoputa od Koševa do Vrnjačke Banje
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
Ovo su uslovi za mlade za kredit za stan! Vučić otkrio detalje: I studenti i nezaposleni mogu do nekretnine
Povlači se poznati lek s tržišta: Nema koristi za lečenje, pacijenti hitno da se jave svom lekaru
Detaljna računica stambenog kredita za mlade za stan od 75.000 evra i 100.0000: Uslovi, kamatna stopa i rok otplate
Brana
Mi imamo ministra poljoprivrede koji je jedan toliko promasen lik na foj funkciji da samo sto ne padne u nesvest od straha kad ga nesto pitaju pred kamerama!Bruka i sramota sta se radi sa Srpskim selom i seljakom!Treba bojkotovati Beogradski pasaluk pa nek uvoze i hleb i mleko za svaki dan! Ne znaju vise sta ce od silnih kombinacija pri uvozu i izvozu,jos malo i vodu cemo da uvozimo!Bahatost u Beogradu je bez granica,sve pare iz cele Srbije su tu a trecina Srbije se sjatila u tu dzunglu i sad svaka seljacina koja je u stranci ili podmicuje nekoga ko je u stranci zaradjuje ogromne pare i trosi ih bahanalusuci se po gradu dok seljak ne moze da prezivi proizvodeci najzdravije voce,povrce i meso u Evropi a mozda i sire!Smradovi politicari nam unistavaju zivote!
Podelite komentar
Dragan
100% si u pravu.Za 10-15god. će sve da uvozimo(hranu) zato što neće imati ko da je proizvodi.Uništili su selo totalno sa obezvredjivanjem naših proizvoda a uvozom svakojakog otpada koje prolazi bez kontrole.
Podelite komentar
Bgd
Problem sa proizvodnjom je u ceni nasig proizvoda koje nisu u skladu sa nasim platama. Npr: cena domaceg ajvara je od 500-700 din, a uvozni od 180-300, pa vi vidite. Seljak hoce da proda robu u inostranstvu jer je tamo veca cena. Svoj proizvod gura napolje, a onda za nase trziste se mora uvoziti. Kad stranci zavrnu slavinu onda nemaju gde da plasiraju i baca se jer na nasem trzistu vec ima dovoljno. Mada problem su i nakupci koji hoce da kupe za male pare od seljaka, a nama prodaju po 50 puta vecoj ceni. Sredite se sa cenama, prilagodite se plateznoj moci gradjana, smanjite uvoz i izvoz i eto. Svima ok. Ali srbin hoce za dve sezone da bude bogatas...
Podelite komentar