Ana je rešila da joj život bude voćnjak, radi i noću, vozi traktor, ali je "ušla" u supermarkete

Ana Dolovac, privatna arhiva

Ova devojka često ne zna šta znači jedna smena, radi ponekad i noću, ali će zato uskoro zaposliti i nove radnike. Misli da naši poljoprivrednici greše jer misle da je nemoguće proizvoditi organsku hranu. Ne koristi pomoć države, ali kaže da bi dobrodošlo udruženje koje bi spojilo mlade voćare u regionu.

Ana Dolovac, privatna arhiva

Ana ima svoj startap Dolovac organic u  Futogu, a u želji da unapredi organsku proizvodnju završila je Poljoprivredni fakultet. Brojna istraživanja koja je obavljala tokom izrade diplomskog rada doprinela su tome da usavrši poslovanje, u kom je već šest godina. Ona u proizvodnji koristi sirovine sa porodičnog organskog voćnjaka i od poljoprivrednog gazdinstva i prodaje na pijaci stigla je do startap faze i plasmana proizvoda u trgovinske lance u Srbiji. Na tom putu je unapredila proizvode, naučila da razmišljaju tržišno i trenutno radi na pripremi za izvoz.

• Malo je mladih koji se okreću poljoprivredi danas, šta biste savetovali nekome ko želi da se oproba u tome ili razmišlja o takvom potezu?

- Mladima koji razmišljaju da se upuste u organsku proizvodnju poručujem: "Pre svega, morate da volite ovaj posao, da volite zemlju, da budete izdržiljivi na suncu i kiši. Naoružajte se strpljenjem i rezultati će sigurno uroditi plodom.“

Foto: Ana Dolovac, privatna arhiva

• Ipak, potrebni su preduslovi da bi se mlad čovek danas odlučio za njivu ili voćnjak?

- Važna je podrška porodice, finansijska stabilnost i spremnost za stalno stručno usavršavanje.

• Koliko je biti voćar fizički težak posao?

- Rano ustajemo, pripremamo potreban alat i mašine, hranu i vodu. Vodimo računa da ništa ne zaboravimo, jer nam u suprotnom propada ceo dan. Do parcela imamo sat vremena vožnje traktorom. Na imanju se podelimo u borbene strelce. Kada imamo radnike trudim se da im dobro objasnim koji je njihov posao. Napravimo nekoliko pauza i uživamo u hladovini ispod starog oraha. Kući se vraćamo tek kada završimo planirane aktivnosti. Neopisivo je zadovoljstvo kada sve ide po planu i kada vidimo rezultate svoga rada.

U proizvodnji treba ispoštovati sve neobhodne standarde, savladati tehnologiju, imati fizičku snagu da se preradi po 200 kilograma voća u jednom proizvodnom ciklusu.

Foto: Ana Dolovac, privatna arhiva

• U čemu se sve ogleda vaš posao (znamo da vozite i traktor)?

- Može se reci da učestvujem u svim  poljoprivrednim aktivnostima zajedno sa svojom porodicom. Učestvujem u organizaciji poslova, planiranju, setvi, sadnji, održavanju parcela, berbi, preradi, promociji i prodaji.

• Uprkos uvreženom mišljenju da mladi nisu zainteresovani za selo, vi, ne samo da se bavite poljoprivredom, već ste se odlučili i za organsku, mislite li da je ona naša šansa?

- Sam prelazak na organsku proizvodnju je najveći izazov u našem radu. Zdravo živimo, zdravo se hranimo i naravno omogućavamo i drugima da uživaju u tim benefitima.

• Gde najčešće greše naši poljoprivrednici  kada je reč o organskoj proizvodnji?

- Mnogi se plaše promena. Misle da je nemoguće proizvoditi organsku hranu. Tu svakako mogu potražiti savet svojih baka, dostupna je i stručna literatura, organski proizvođači su otvoreni i spremni da pomognu. Postoje i finansijski problemi…

• Šta treba da se promeni da bi organskih proizvoda i površina bilo više, a ne da se smanjuju kakav je trenutno trend u zemlji?

- Neophodna je pomoć od strane države u vidu boljih subvencija, edukacija, promocije i obezbeđenja plasmana.

• Da li imate problema sa plasmanom, ko su vaši kupci?

- Plasman proizvoda počeli smo na organskim pijacama u Beogradu (Blok 44) i u Novom Sadu (Organska ulica na Ribljoj pijaci), kao i  preko specializovanih prodavnica organskih proizvoda u Beogradu, u Novom Sadu, ali i prodajom na kućnom pragu.

• Da li ste pokušali da sklopite posao sa mladima iz regiona - posebno kada je reč o organskim proizvodima?

- Imamo dobru saradnju sa drugim organskim proizvođačima. Razmenjujemo iskustva i pomažemo jedni drugima. Konkretno sa mladima iz regiona nismo ostvarili neki poseban vid saradnje. Bilo bi dobro da postoji neko udruženje.

Foto: Ana Dolovac, privatna arhiva

• Koristiš li neke subvencije od države?

- Ne.

• Krenuli ste kao startap - kako je tekao taj put do trgovinskih lanaca?

- Studirala sam na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, smer organska poljoprivreda, prošla kroz brojne obuke i stekla sertifikat za sušenje voća. Istraživanja tokom izrade mog diplomskog rada pomogla su mi da dobijem status premium proizvoda. Značajnu podršku sam dobila od nevladine organizacije ENEKE iz Niša, za projekat  "Matični sok od organskog voća“ i "Voćna rolnica- zdrava poslastica“. Obezbedili su mi opremu i mašine za rad. Tako je osnovana preduzetnička firma "Dolovac organic i tradicija“, čija je osnovna delatnost prerada organskog voća: sušenje voća, proizvodnja matičnih sokova, džemova, proizvoda po tradicionalnim recepturama...

Ana Dolovac, privatna arhiva

Prerada sirovina u organskoj proizvodnji je predstavljala neophodan korak u daljem razvoju i podizanje proizvodnje na viši stepen. Specijalizovana prodavnica “Olivia market” je prepoznala kvalitet naših proizvoda i preporučila Design Hub-u za premium proizvode. Zahvaljujući njima i saradnji sa USAID-om dobili smo podršku u vidu tehnologije, dizajna, promocije i plasmana. A bila sam i u programu Erste banke "Korak po korak" koji je namenjen početnicima u poslovanju. Ostvarena je saradnja sa DM i Delhaize kompanijama u čijim objektima se izlažu naši premium proizvodi.

• Imate neobičan proizvod, voćne rolnice - da li su našle svoje kupce i da li planirate slične nove proizvode?

- Na naše veliko zadovoljstvo voćne rolnice najviše vole deca, ali i sportisti i stariji ljudi, kao i svi oni koji vole da se zdravo hrane i uživaju u ukusnoj hrani. U planu je proizvodnja organskih voćnih rolnica od jagode, kruške, kombinacija organskog voća, kao i kombinacija organskog voća sa začinima poput đumbira i cimeta.

• Koji su dalji planovi?

- Planiram da otvorim nova radna mesta i investiram u dodatnu opremu. Ne razmišljam o nekom značajnom proširenju. Potrebno je dobro se organizovati i trenutnu proizvodnju učiniti održivom.

• Koliko dnevno radiš?

- Da bih ostvarila svoje ciljeve često radim u dve smene, a ponekad i noću, dok se posao ne završi. Pronađem malo i slobodnog vremena da se družim sa prijateljima, vozim rolere, putujem…

VIDEO: Lazar je odlučio da napusti grad i napravi najdivnije etno selo

(Vesna Bjelić)