Svi mladi su otišli, ali Miloš (26) je ostao: Od živine koja se šepuri na imanju zarađuje fine pare

Dok mnogi mladi iz mačvanskih sela napuštaju ognjišta, Miloš Kokanović (26) je ostao je da živi na dedovini u Klenju, kod Bogatića. Imao je priliku da ode u inostranstvo ili Beograd, gde žive roditelji, ali je prevagnula ljubav prema zemlji i poslovima na imanju, koje je zavoleo još kao dete.

Zasnovao je svoju porodicu i sa suprugom Katarinom, vaspitačicom bez stalnog zaposlenja, pre četiri meseca dobio naslednicu Kalinu.

Teme za vas

Miloš obrađuje tri hektara zemlje, a umesto svinja ili junadi, na njegovom imanju se šepuri živina, od koje tokom cele godine kaplje dinar po dinar u kućni budžet.

Niko ne bi poverovao da se može pristojno zarađivati od uzgoja ukrasnih kokošaka, paunova, ćurki i gusaka, ali Miloš "neverne Tome" razuverava svojom računicom jer uspeva sve da se proda, od jajeta do mesa koje se zbog svojih vrednosti sve više traži.

Foto: Telegraf

- Odrastao sam na selu, gde sam od dede naučio skoro sve o seoskim poslovima, a najviše sam zavoleo životinje. Naše dvorište je uvek bilo puno razne živine, a nekada je deda uzgajao i kuniće. Ta usađena ljubav iz detinjstva je najviše uticala da se umesto tova junadi i bikova posvetim ovim lepim životinjama. Od stoke u štali imam samo jednu kozu koja daje mleo i šest krmača čiju prasad prodajem, a paunova i živine iz godine u godinu imam sve više - kaže Miloš.

Ovaj mladi čovek je mudro u ljubavi iz detinjstva otkrio kako lepo da zarađuje bez prevelikog ulaganja i, možda još važnije, preteranog rizika. Potvrđuje nam svoju teoriju brojnim primerima stočara koji su ovog leta zbog niskih cena tovnih svinja i junadi na velikim gubitku.

- Nestabilnost otkupnih cena je najveći problem na selu. Najteže je kad seljak nešto proizvede i proda i ne samo što ne zaradi, već nema dovoljno ni da uloži u novu proizvodnju. Tako sada zbog niskih cena za jednog bika kojeg mesecima hraniš možeš da kupim jedno, eventualno dva teleta za novi turnus tova - konstatuje Miloš.

Sa paunovima i živinom je, međutim, sasvim drugačije.

Foto: Telegraf

Posla ima kao i oko stoke, ali sve može da se proda, od jajeta i pilića do mesa, a od gusaka još i salo i perje. Miloš brine o svemu. Njegov "običan" radni dan počinje obilaskom živine kada podeli hranu, sipa svežu vodu i prekontroliše brojno stanje.

Malo češće obilazi kada se legu pilići, iako nove životinje na svet dolaze u prirodnim uslovima, na gnjizdarama koje same naprave.

- Imam sve rase paunova, koje sve više ljudi kupuje zbog prelepog šarenog perja i njihove gracioznosti da bi im krasili dvorišta. Treba, međutim, sačekati tri godine da im izraste takvo perje i dve za ženke i tri za mužjake da polno sazreju i počnu da legu jaja. Ženka u proleće snese od deset do dvadeset jaja, različito je od rase. Jedno jaje može da se proda od 5 do 8 evra, mlado pile košta između 20 i 30, a par odraslih paunova se prodaje od 140 do 350 evra, zavisi koje su rase odnosno boje. Najjeftiniji su plavi, a najskuplji beli - objašnjava Miloš.

U prošlosti su se u Mačvi, pored kokoški, gajile guske i ćurke, koje se danas mogu primetiti samo u ponekom dvorištu. Međutim, njihovo meso je sve traženije jer sadrži malo masti, pa je Miloš u tome video svoju šansu. Odrasla guska ili par ćurki mogu da se prodaju skuplje od praseta, a guske su nešto isplativije jer se puno traži guščije salo. Miloš ga sam topi, a upakovano u teglice prodaje kao prirodan dodatak ishrani u lečenju brojnih bolesti.

Foto: Telegraf

Miloševa druga velika ljubav je folklor.

U seoskom kulturno-umetničkom društvu prvi put je na sceni zaigrao sa šest godina, a poslednjih petnaest je aktivan u folklornom ansamblu "Đido" u Bogatiću sa kojim je putovao širom sveta. Sa bogatim iskustvom on sada svoje znanje i veštine prenosi najmlađima kao koreograf u nekoliko sela, a honorar od ovog angažmana, osim što uvećava kućni budžet, ulaže u proširenje svoje živinske farme.

- Od svake ljubavi po malo i moja porodica može pristojno da živi. Znam da su roditelji uvek tu da pomognu, ali se supruga i ja trudimo da samostalno živimo kada su finansije u pitanju. Oboje pripadamo generacijama koje, za razliku od novih, poštuju druge vrednosti. Na selu se uvek preživljavalo tako što mora da se radi više poslova. Većina mladih danas nije spremna za takav izazov zato što nemaju radne navike koje se stiču u porodici - dodaje na kraju Miloš.

On će uskoro završiti studije informatike, planiraju da prošire porodicu, ali kuću i imanje na selu neće napustiti i kada bi dobili stalno zaposlenje.

(D. Grujić)