• 2

Rajsko ostrvo na Karibima zatrovano pesticidima: Ono što je zabranjeno završava u bananama

Pesticid povezan i sa kancerom, hlordekon, bio je korišćen za useve banana dve decenije i sada skoro svi odrasli stanovnici ostrva imaju tragove ovog pesticida u krvi

  • 2

Karipska ostrva koja pripadaju Francuskoj Gvadelup i Martinik na fotografijama izgledaju kao idilična mesta pod suncem, okružena peskom i morem. Ova dva ostrva svake godine privuku mnoštvo turista, ali retko ko od njih je zapravo svestan da ostrva imaju ogromna, moglo bi se reći hroničan, problem sa zagađenjem.

Pesticid povezan i sa kancerom, hlordekon, bio je korišćen za useve banana dve decenije i sada skoro svi odrasli stanovnici ostrva imaju tragove ovog pesticida u krvi.

Francuski predsednik Emanuel Makron nazvao je ovo "ekološkim skandalom" i rekao da država mora da "preuzme odgovornost". Posetio je Martinik prošle godine i tada je potpuno upućen u to kolika je kriza na ostrvima poznatim kao deo Francuskih Antila, piše BBC.

Francuski parlament pokrenuo je javno ispitivanje koje će, nada se, dovesti do nekih odgovora.

- Videli smo ljutnju i anksioznost na Antilima. Stanovništvo se oseća napušteno. Oni su otporni ljudi, i ranije su ih pogađali uragani, ali njihovo povrenje sada treba povratiti - rekla je poslanica Sa Gvalelupa Žatin Benin, koja je zadužena za izveštaj istrage.

Ostrvo Moorea

Foto: Wikimedia/DANIEL JULIE

Veliki delovi tla su zagađeni, kao i reke i obalne vode. Vlasti pokušavaju da zadrže hemikalije dalje od prehrambenog lanca, ali teško je, jer mnogo proizvoda dolazi od malih vlasnika, koji često svoje produkte prodaju pored puta.

Voda za piće smatra se bezbednom, jer se koriste filteri za uklanjanje nečistoća.

U Sjedinjenim Državama je fabrika za proizvodnju hlodekona zatvorena 1975. godine nakon što je utvrđeno da se radnici fabrike ozbiljno razboljevaju. Ipak, uzgajivači banana na Antilima nastavili su da koriste pesticid.

Šta je hlordekon?

To je hlorovana hemijska supstanca, slična DDT, i endokrini razarač, što znači da može da interferira sa hormonima i da izazove bolest.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) opisuje je kao "potencijalno kancerogenu". Izaziva tumor jetre kod laboratorijskih miševa.

Plantaže banana na Antilima koristile su je za ikorenjivanje korena matičnjaka, sočiva koji napada biljke banana.

voce, banane

Foto-ilustracija: Pixabay

Hlordekon je već bio prepoznat kao opasan 1972. Zabranjen je u SAD nakon što je 1975. kontaminirano nekoliko stotina radnika u fabrici "Houpvel" u Virdžiniji. Njihovi simptomi su uključivali nervoznu drhtavicu, zamućen govor, kratkotrajni gubitak pamćenja i smanjen broj spermatozoida.

Kao tadašnji francuski ministar poljoprivrede, Žak Širak je 1972. godine, koji je kasnije postao predsednik, ozvaničio hlordekon kao pesticid.

Na Antilima nije zabranjen sve do 1993, to je bilo odlaganje koje se pripisuje lobističkom pritisku proizvođača banana.

Hemikalije se vrlo sporo rastvaraju u okruženju. Kontaminacija može da traje vekovima, smatraju stručnjaci.

Zabranjen je na globalnom nivou Stokholmskom konvencijom 2016. godine, zajedno sa još 25 "postojanih organskih zagađivača".

Koliko je problem veliki?

- Ekonomski uticaj je ogroman - rekao je profesor Luk Multigner, šef istraživanja na Insermu, Francuskom nacionalnom institutu za zdravlje i medicinska istraživanja.

On je istraživao krizu sa hlordekonom i kaže da su građani Antila veoma zabrinuti i da osećaju da Francuska ne radi ništa povodom toga.

Banane, kamion sa bananama

Foto: pixabay.com

- Zvaničnici su zabranili pecanje nedaleko od obale, ali pecaroši na malo su tu iz dana u dan i tako ostaju bez posla. Jedna trećina obalskih voda je kontaminirana, u svim rekama je pecanje zabranjeno. Poljoprivredno zemljište je 30-50 odsto zagađeno, tako da su neke kulture morale da nestanu - naveo je on.

Ipak, naglašava da hemikalija ne oštećuje banane.

Prošle godine je zvanično stopa nezaposlenosti na ostrvu Gvadelup bila 23 odsto, a na Martiniku 18 odsto, u poređenju sa svega 9 odsto u matičnoj Francuskoj. Antili se uveliko oslanjaju na državne subvencije Francuske.

Poslanik sa Martinika Serž Letšimi koji vodi parlamentarnu istragu, rekao je da je polovina od ostrvskih 24.000 hektara poljoprivrednog zemljišta zagađeno, a od toga je 4.000 potpuno zagađeno.

Benin je navela da će zahtevi za odštetom uslediti posle istrage, ali da je prioritet istraživanje.

Opasnost po zdravlje

U studiji koja je objavljena 2013-2014 navedeno je da je među odraslima na ostrvu Martinik čak 95 odsto onih koji u svojoj krvim imaju hlordekon. Na Gvadelupu je taj procentar 93. To zapravo znači u brojkama 750.000 ljudi.

Profesor Multigner je u studiji 2010. objavio da postoji veza između povišene koncentracije hlordekona i raka prostate. Njegova studija bazirala se na 623 muškarca u Gvadelupu. Rak prostate je drugi najrasprostranjeniji oblik ove bolesti širom sveta. Najveća stopa oboleli je na Gvadelupu (189 u 100.000) i Martiniku (158 u 100.000). U Francuskoj je 99 obolelih na 100.000 ljudi.

Video: Ako volite tirkizno more, peščane plaže, mir... Onda je ovo mesto u Grčkoj idealno za vas

(Telegraf Biznis)

Komentari

  • Zeljko

    Tako je lord.upravu si krkaju hemij bezpotrebno.meni se cini da bi proizvodnja hemije imala posla zato prskaju bezpotrebno...

  • Lord

    Samo krkajte hemiju, jos malo pa nas nema...

Preporuka sa Weba

Google preporuke