• 17

Minimalnu penziju prima 3.553 poljoprivrednika: Od čega žive žene kada više nemaju snage?

Od ukupno 178.532 poljoprivredna penzionera, žena ima 119.052, odnosno oko 67 odsto

  • 17

Svaka treća žiteljka ruralnih sredina starija je od 65 godina, a više od polovine njih ne uplaćuje doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, rečeno je na skupu povodom Međunarodnog dana žena sa sela.

Ovaj podatak otvorio je pitanje od čega te žene žive kada više nemaju snage da rade seoske poslove, s obzirom na to da nisu barem 15 godina sebi uplaćivale staž, jer je toliko minimalno potrebno za ostvarivanje prava na penziju. Istovremeno, 60 odsto sredovečnih i mladih pripadnica lepšeg pola je neformalna radna snaga na selu. Podaci potvrđuju i da su svega 17 odsto žena vlasnice imanja, što znači da taj mali procenat može da računa jedino na to da će, ukoliko u starosti ne budu imale drugih prihoda, tu zemlju prodati ili je dati nekom drugom da je obrađuje.

One retko idu na odmor i za njih nema bolovanja. Problem je što većina njih nema zdravstveno osiguranje zbog toga što ne mogu da ga plaćaju.

Na pitanje koliko je uopšte registrovano žena sa sela koje sebi uplaćuju doprinose, u PIO fondu odgovaraju da od ukupno 178.532 poljoprivredna penzionera, žena ima 119.052, odnosno oko 67 odsto. Taj broj se iz godine u godinu smanjuje, ističu u penzijskom fondu i dodaju da do ispunjenja uslova za penziju ove žene uplaćuju doprinose po rešenju i zaduženju Poreske uprave.

Prosečan broj godina korišćenja starosne penzije žena poljoprivrednih penzionerki kojima je pravo prestalo zbog smrti iznosi 20 godina, a u slučaju korišćenja invalidske penzije 13 godina.

Prosečan staž žena zemljoradnika koje su ostvarile pravo na starosnu penziju je17, dok je u slučaju invalidske penzije 14 godina. Poljoprivrednu penziju najduže – 35 godina – prima penzionerka koja je prvu invalidsku poljoprivrednu penziju primila 1986. godine.

Statistika PIO fonda kaže da su u avgustu ove godine penziju od 5.000 dinara, koliki je minimalan iznos, primala 3.553 poljoprivrednika, dok svega njih 40 prima od 55.000 do 76.000 dinara.

Među njima nema onih s penzijama većim od 120.000 dinara. Glavni razlog zbog kojeg se smanjuje broj onih koji na ovaj način štede za stare dane je taj što penziju ili ne dočekaju, ili im je ona na kraju toliko mala da im se ne isplati da uplaćuju doprinose.

Video: Mladi iz ovog srpskog grada sve ređe odlaze, pokreću svoje biznise i lepo zarađuju

(Telegraf Biznis/Politika)

Komentari

  • Kiza

    A sto su ceo zivot uplacivali minimalmo za penziju a ostatak trosili i sad treba neko da ih zali. Stvarno ne znam zbog cega

  • Jug

    Kakva je to zemlja koja ne misli na svoj narod..svako treba primiti neku mesečnu pomoć ako je star i ne može da radi..da ima za osnovno..

  • Julija

    Kažu u gradu....lep je život na selu....lep i zaboravljen..setite se nas i naše dece samo za izbore i ratove...

Preporuka sa Weba

Google preporuke