Našoj najvećoj žitnici preti da postane agrarna pustinja
Nekada su Vojvodinu označavali kao "žitnicu Evrope”, ali ako se ne zaustavi trend pada organske materije (humusa) u zemljištu, ona može da postane "agrarna pustinja”, upozoravaju stručnjaci Instituta za ratarstvo i povrtarstvo i odeljenja prirodnih nauka Matice srpske, koji su, povodom Svetskog dana zemljišta, razgovarali o različitim aspektima ovog problema na naučnom skupu "Ekološki značaj organske materije u zemljištu”.
Pre pedesetak godina, Vojvodina je imala većinu obradivog zemljišta s visokim sadržajem humusa (između četiri i šest odsto), a sada tako kvalitetnog zemljišta ima tek 0,5 odsto obradivih površina, navela je dr Jordana Ninkov s Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. A sve ispod jedan odsto smatra se, objašnjava, ogoljenim zemljištem kome su potrebne subvencije i druge mere.
Danas na polovini oranica u Vojvodini postoji, prema njenim rečima, srednji raspon sadržaja humusa (tri do pet odsto), a druga polovina ima niski sadržaj (jedan do tri odsto).
- Gubimo tu organsku materiju iz zemljišta, a problem broj jedan jeste nedostatak stočnog fonda, to jest nemamo potrebne količine organskog stajnika. Osim toga, imamo još neke neadekvatne ekološke prakse, kao što je spaljivanje žetvenih ostataka, erozija zemljišta i slično - kazala je dr Ninkov.
Negativni uticaj imaju i klimatske promene. Dr Vladimir Đurđević, profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu, kaže da postoji niz takvih negativnih uticaja jer se prinos smanjuje zbog suša i čestih problema s olujama i gradom, kao i s bolestima i štetočinama.
- Kako se klima i klimatske zone pomeraju zbog globalnog zagrevanja, tako s njima dolaze i neke nove bolesti i štetočine koje su postale češće u našoj oblasti, obuhvataju veće površine, kvalitet roda. Posebno je problematično u voćarstvu i povrtarstvu zato što, pri visokim temperaturama i jakom sunčevom zračenju, često dolazi do smanjenja kvaliteta ploda, koji onda ne može na tržištu da postigne cenu. Kad je 2012. bila jedna od najjačih suša u našoj zemlji, poljoprivreda je izgubila skoro dve milijarde dolara, i to je najkonkretniji mogući primer kako poljoprivreda trpi klimatske promene - naveo je dr Đurđević.
Stručnjaci navode da se mora raditi na povećanju stočnog fonda, ali da postoje i alternativne tehnike za bolje zemljište: redukovana obrada, organska poljoprivreda, zelenišno đubrenje, uspostavljanje vetrozaštitnih pojaseva, primena organskog materijala iz industrije hrane...
- Poljoprivredno zemljište je neobnovljiv, doduše, smatra se i neistrošiv resurs. Međutim, u poslednje vreme imamo tendencije koje govore u pravcu degradiranja zemljišta - kaže docent Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Dragan Milić, koji je i posebni savetnik ministra poljoprivrede.
Njegov savet je da se urede svi propisi, podrže sve mere i akcije koje će prvo zaustaviti degradirajuće procese, očuvati i konačno unaprediti poljoprivrednu proizvodnju.
Prema njegovim rečima, Ministarstvo poljoprivrede radi na izradi novog zakona o poljoprivrednom zemljištu kojim će ova pitanja posebno biti uređena, kao i na zakonu o komasaciji, kojim će pitanja ukrupnjavanja i uređivanja zemljišnih teritorija biti efikasnije rešena.
(Telegraf Biznis/Politika)
Video: Vučić na otvaranju deonice Moravskog koridora: "Ovo je najbolji put u Srbiji, pišemo istoriju"
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Shone
Zasto se ne zabrani spaljivanje ostatka letine i zabrani upotreba vestackog djubriva i to zabrani ostrim kaznama pa ce se zemlja vremenom regenerisati i prehraniti. Kroz nemacku u prolece i leto auto putem umirem od smrada posutog djubriva ali njima licno taj smrad ne smeta dokle god je to u dobrobit prehranjivanja obradivog zemljista.
Podelite komentar
Paja patak
Za ovo su krivi sami zemljoradnici jer ne primenjuju mere koje povecavaju procenat humusa u zemljistu(kao sto je bacanje stajnjaka,sto se ranije obavezno radilo) vec naprotiv...npr.spaljuju strnjiku sto unistava kvalitet samog zemljista
Podelite komentar
Istina
Samo palite strnista.. ne moze doveka! Toliko kanala imamo da klimatske promene bi samo pogodovale za duple prinose u toku godine!!
Podelite komentar