• 0

Mnogo posla, ali malo radne snage: Samo 1 odsto domaće trske ostaje u Srbiji

Trska se nekada sekla ručno, a danas se žanje kombajnom

  • 0

Pre pola veka svi meštani Belog Blata živeli su od proizvodnje treske, a beloblatska je nadaleko najpoznatija po kvalitetu, piše portal I love Zrenjanin.

Trska se nekada sekla ručno, pa je u sezoni jedna firmi angažovala i do 300 ljudi, ipak, sada kada se ona žanje posebnim kombajnom - nekadašnji radnici napuštaju Belo Blato u potrazi za novim poslom. Ovom mestu kraj Zrenjanina potrebna je nova radna snaga.

Nebojša Superov, direktor firme "Jedinstvo" (osnovane šezdesetih), koja se bavi košenjem i preradom trske, kaže da razlike od pre 12 godina, od kada je on tu, do sada - i te kako postoje.

- Najpre, menja se klima. Optimalni rok za našu žetvu se sve više skraćuje. Kasnije dolaze prvi mrazevi koji su nama potrebni da bismo krenuli žetvu. S druge stane, već krajem februara i početkom marta kreću temperature kada trska počinje da klija i kada je poželjno prekinuti seču. Drugi problem je, kao i svuda u Srbiji, nedostatak radne snage - kaže on.

Belo Blato, vojvodina, trska, salaš

Foto: M. Đorđević

Bavljenje trskom je sezonski posao - i to je najveći problem

Superov kaže da su, kao firma, uvek vezani za neke rokove i vremenske (ne)pogode. A tu je i problem obrtnih sredstava. - Mi počinjemo žetvu krajem novembra i trebalo bi da je završimo najkasnije do 1. maja. Nažalost, to sada obično bude znatno ranije, jer se klima promenila. Prodaja počinje u januaru i najintenzivnija je do polovine aprila, maja, juna, zavisno od potreba nemačkog tržišta. I posle sve to staje. Onda treba da preguramo leto bez redovnih priliva kako bismo započeli novu sezonu - zaključuje on.

Ne samo da fali radne snage, već i oni koji rade imaju preko 50 godina. U sezoni, prijavljenih radnika bude oko 50, a van sezone, ni 20. Ljudi su uglavnom prijavljeni na određeno vreme, na 6 ili 9 meseci, u zavisnosti od količine trske. Ipak, trska u Belom Blatu je neprocenjivog kvaliteta. Razlog za to je jasan: ovo je močvarno područje, pa je tako idealno za rast ove biljke. Ipak, kada je suša - nastaju problem. Trska ne uspeva na asfaltu niti na plodnom i kvalitetnom tlu, a slatina na kojoj uspeva - nekad ume da bude kao beton.

Nebojša Superov kaže i da, osim u ataru Belog Blata, trsku kose i u jezeru Ribarskog gazdinstva Ečka i na ribnjaku u Sutjesci - ovo je ujedno i najdalja tačka na koju idu. Koren biljke je višegodišnji, ali samo stablo mora da bude novo iz godine u godinu.

Trska

Foto: Pixabay

99 odsto proizvedene trske odlazi u Nemačku

- Domaće tržište je zainteresovano za trsku u veoma malom procentu. Mi smo i ugovorom vezani za ino partnera, pa smo bukvalno opredeljeni samo za izvoz. Kao što je kompletan proces proizvodnje i košenja sezonski, tako je i prodaja. Onog momenta kada nemački partner traži da isporučimo određenu količinu robe, mi to moramo da ispoštujemo. Onda nemamo, što kaže Lala “lufta”, da još nekog drugog snabdevamo trskom - kaže Superov.

"Jedinstvo" za prodaju ima dva proizvoda: osnovni proizvod od kojeg žive - trščano pletivo, i nusproizvod, odnosno trščane izolacione ploče.

- Pletivo ide za inostranstvo i koriste ga, koliko sam ja čuo, za ograde, zasenjivanje terasa, oko bazena, koriste ga i za drenažu prilikom sadnje trave. Trščane ploče nemaju neki prolaz na zapadnom tržištu tj. imaju, ali mi nemamo cenu sa kojom bismo se uklopili. One se još uvek koriste kod nas. Najveći kupci su nam farme za izolaciju - zaključuje direktor ovog zrenjaninskog preduzeća.

Trska

Foto: Pixabay

Može li mašina da zameni ruke?

Kombajni za žetvu trske su olakšali posao, ali oni nikako ne mogu u potpunosti da zamene ljude.

- Trskom se bavim dvadesetak godina, i u početku se sve ručno seklo. Tada je bilo i mnogo više ljudi. Pre deset godina stigle su i prve mašine koje iznose trsku pored, pa ljudi ne moraju da idu na teren. Olakšano jeste, ali je i dalje teško. Za sečenje trske je idealno kada je vreme lepo, a hladno. Pre 10 dana su bile magle, imali smo inje… To za trskarstvo ne valja nikako. Stajali smo, nismo mogli da radimo, a vreme nam je prolazilo. Dolazi proleće, a za nas je svaki dan bitan - kaže Erne Ladvanski iz Belog Blata.

- Ručnog rada ima i danas, jer sve to mora da se preveže što mašina iseče. Mora da se očisti, da se traktorima dođe, da se to natovari, pa da se u firmi istovari. Bar 6-7 puta preko ruku prolazi jedan snop trske dok dođe do fabrike i dok se natovari na kamion da ode na inostrano tržište - objašnjava on za kraj.

Video: Analiza zemljišta kao neophodna agrotehnička mera u poljoprivredi

(Telegraf Biznis/ilovezrenjanin.com)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke