Senzorske tehnologije su budućnost srpske poljoprivrede: Inovativna rešenja za voćare i povrtare

Akcenat je na voću i povrću naše zemlje / Foto: Shutterstock

U Srbiji je pokrenuto istraživanje stepena primene digitalnih tehnologija (DT) u oblasti proizvodnje voća i povrća u našoj zemlji.

Teme za vas

Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), u saradnji sa prof. dr Vesnom Bengin sa Instituta Biosens Univerziteta u Novom Sadu, pokrenuli su istraživanje stepena primene digitalnih tehnologija u oblasti proizvodnje voća i povrća.

Istraživanje će obuhvatiti 500 ispitanika, odnosno reprezentativni uzorak malih, srednjih i velikih poljoprivrednih gazdinstava i kompanija, koji se bave proizvodnjom, preradom i otkupom voća i povrća.

Ova studija je deo šireg projekta, koji FAO i EBRD realizuju u Srbiji, Ukrajini i Turskoj, i ima za cilj da se na osnovu sagledavanja realnog stanja i potreba domaće poljoprivrede, razviju novi mehanizmi, kroz programe FAO i EBRD, i predloge mera upućene kreatorima agrarne politike i privatnom sektoru, navodi se u saopštenju.

Prema rečima profesorke Vesne Bengin, savremene digitalne tehnologije mogu doneti veliki napredak poljoprivrednim proizvođacima, bez obzira na veličinu njihovih gazdinstava. Dodaje da "značaj i potencijal digitalnih tehnologija još bolje vidimo sada, u vreme krize izazvane korona virusom".

Osnovnu primenu digitalnih tehnologija u poljoprivredi (DTP) predstavljaju takozvane Senzorske tehnologije, kao što su meteorološke stanice na parceli, senzori vlažnosti i skeneri zemljišta, različiti senzori na biljkama, mapiranje prinosa, snimci sa satelita, drona ili aviona, i internet.

Tu su još i precizna poljoprivreda i robotika, koje omogućavaju optimalnu setvu, đubrenje i zaštitu useva, precizno navodnjavanje, precizno suzbijanje korova i automatizovanu berbu i, konačno, prediktivna i preskriptivna analitika, koje omogućavaju da se na osnovu podataka sa senzora, i uz pomoć "big data, cloud computing" ili tehnologije veštačke inteligencije, donesu prave odluke vezane za proizvodnju.

U zavisnosti od toga da li se radi o nedovoljnoj informisanosti, nepoverenju ili nedostatku finansijskih sredstava za njihovu primenu, mogu se razvijati razni programi podrške koji bi doveli do značajnog unapređenja kompletnog lanca vrednosti u ovoj oblasti, navela je Bengin.

Očigledno je, kaže, da su mere ograničenog kretanja usled pandemije već ubrzale primenu digitalnih tehnologija u sektoru hrane, poput pokretanja online nabavke materijala, virtuelnih pijaca, naručivanja i distribucije.

Učesnici istraživanja će nakon popunjavanja upitnika biti pozvani na radionicu koja će biti organizovana u Novom Sadu, gde će kroz direktan razgovor sa stručnjacima FAO i EBRD, iz prve ruke saznati sve o dostupnim rešenjima za digitalnu poljoprivredu i mehanizmima finansijske podrške.

Takođe, dobiće statistički obrađene rezultate ankete, koji će predstavljati dragocen izvor informacija i smernice za njihovo dalje poslovanje i ulaganja, navodi se u saopštenju. Istraživanje je dostupno ovde.

(Telegraf Biznis/Tanjug)