Kako je nastala e-pijaca koja osnažuje žene: "Kod nas nema paradajza u aprilu"

Foto: Shutterstock

Žensko udruženje kolubarskog okruga osnovalo je "Našu pijacu od srca" koja je u ovim kriznim danima bila veoma značajna svima koji su navikli da idu na "živu" pijacu, a nisu mogli. Osim toga, akcenat je na osnaživanju žena koje ovako izdržavaju svoje porodice.

Teme za vas

S obzirom na to da su se ljudi već navikli na onlajn kupovinu i da ovim putem uspevaju da pronađu sve što im je potrebno, sasvim je izvesno da će e-pijace postati deo naše svakodnevice. Jelenu Ružić, predsednicu ovog Udruženja, upitali smo kako se zavrtela ideja o e-pijaci "Naša pijaca od srca".

- Žensko udruženje kolubarskog okruga je pre devet meseci započelo sa sprovođenjem projekta "Ekonomsko osnaživanje žena u poljoprivredi", koji je podržan od strane UN Women-a u Srbiji, a finansiran od strane EU. Cilj projekta je bio da se poljoprivrednicama sa teritorije Kolubarskog okruga omogući da stiču znanja koja će im pomoći da unaprede rad svojih gazdinstava i da se pokrene platforma kroz koju će se one povezivati - kaže Jelena i dodaje:

Kroz projekat smo uključile 122 poljoprivrednice iz Kolubarskog okruga, međutim, na polovini sprovođenja projekta desila se pandemija Covid-19 - kojom smo svi na neki način pogođeni, ali žene u poljoprivredi posebno.

Kako dalje navodi, "dobar deo njih ima preko 65 godina, a i one koje nemaju - žive na selima, i zbog ukidanja javnog prevoza ne mogu da dođu do kupaca. Pijace su takođe bile zatvorene, tako da one nisu imale način da plasiraju svoje proizvode kupcima. Zbog toga je ideja platforme za povezivanje prerasla u platformu za onlajn prodaju njihovih proizvoda".

Međutim, kako Jelena dalje objašnjava, i dalje je postojao problem kako proizvode dostaviti do kupaca nakon prodaje na onlajn platformi. Ubrzo su shvatile da brze pošte ne razvoze hranu, a i da zbog karakteristika proizvoda - to ne bi bilo ni praktično.

Predstavnice Udruženja su se obratile UN Women-u, i tako su dobile podršku da sredstva namenjena projektu iskoriste za potrebe organizacije prevoza robe od poljoprivrednica do kupaca. Posluju na teritoriji Kolubarskog okruga, a dva puta sedmično besplatno dostavljaju robu za teritoriju Beograda.

• Kakav je odziv registrovanih članova, odnosno kupaca? Mislite li da bi onlajn pijaca mogla da zaživi i kada prođu karantinske mere?

- Poljoprivrednice nisu navikle na ovaj način rada, međutim mi smo za svega dva dana od onog skeptičnog stigle do potpuno optimističnog stava. Prvog dana su počele da stižu porudžbine, poljoprivrednice su krenule da spremaju pakete što je povuklo i one koje nisu verovale u to da se više angažuju, i da na što bolji način prikažu sebe, svoje gazdinstvo i proizvod. Mi se kupcima predstavljamo onakve kakve jesmo.

Predstavljamo autentična srpska gazdinstva u vlasništvu žena i njihove proizvode. Nije teško uraditi primamljive etikete, moderna pakovanja, ali onda to više neće biti njihovi proizvodi i kupci to razumeju. Oni i traže baš tu seosku hranu. Prihodi od prodaje su rasli skoro duplo iz dana u dan i to dovoljno govori, jer naši kupci do nas dolaze uglavnom po preporuci.  Ljudima se dopada što te proizvode mogu dobiti na adresu, bez odlaženja na pijacu, tako da će onlajn pijaca nastaviti da postoji.

• Koje su glavne prednosti onlajn, to jest konkretno vaše pijace - u odnosu na klasičnu pijacu? Da li se dostava odvija dovoljno ažurno da zadovolji potrebe kupaca?

Prednosti naše pijace su što kupci autentične seoske poljoprivredne proizvode dobijaju na kućnu adresu, ali i u tome što u svakom momentu znaju od koga kupuju hranu. Svaki proizvod je povezan sa gazdinstvom i kupac može ući na profil gazdinstva, videti ko je žena od koje kupuje, kako njeno gazdinstvo izgleda, kako ona proizvodi to što nudi, pa čak je i direktno kontaktirati putem telefona.

Koliko su to prirodni proizvodi govori i činjenica da na našoj platformi nećete naći paradajz u aprilu, zbog čega su nam se, na primer, obraćali kupci, pa smo im mi objašnjavali da naše poljoprivrednice svoje proizvode uzgajaju potpuno prirodno, da su to mala seoska gazdinstva bez ogromnih plastenika sa grejanjima i da će paradajz biti na platformi onda kad mu bude vreme da sazri.

• Na sajtu su pregledno napisana sva gazdinstva s kojima sarađujete i proizvodi koje nudite. Šta najbolje "ide" i koliko posla ima s proizvođačima?

- Svi proizvodi se prodaju skoro podjednako. Zanimljivo je da žene imaju različite cene istih proizvoda, npr. sir, ali to uopšte ne znači da najviše prodaje ona sa najnižom cenom. Svaki proizvod nađe svog kupca, to je oduvek tako. Ipak, najviše idu sirevi, zimnice, domaći sokovi, proizvodi na bazi bilja...

• ŽUKO promoviše rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u društvu i poslu. Da li one kroz onlajn pijacu jačaju ekonomski?

- Tako je, i kad god o tome pričamo, na kraju dođemo do zaključka da je za ostvarivanje ravnopravnosti potrebna ekonomska samostalnost žena.

Žene na selu treba da budu u fokusu svih aktivnosti koje za cilj imaju rodnu ravnopravnost, jer one po difoltu preuzimaju skoro sve obaveze u poljoprivredi i u domaćinstvu, i to se nekako i dalje podrazumeva u našem društvu, ali se prihod koji one ostvare svojim radom u poljoprivredi ne smatra njihovim nego porodičnim, dok je njihov rad unutar domaćinstva sasvim nevidljiv i nepriznat.

One su izuzetno radno opterećene na sve moguće načine. Platforma im obezbeđuje da novac koji im mi, kao posrednici koji ne naplaćuju svoje usluge, isplatimo od prodaje svake sedmice bude vidljiv i njima i članovima njihovih porodica. Možda na taj način bude vidljivije i koliko je cenjen njihov rad.

(Telegraf Biznis/B.Đ.)