Otvara se prvi azil za pčele: Beograd na važnoj mapi gradova

Zbog pandemije mnogi pčelari, pre svega stariji od 65 godina, nisu mogli da prihrane i daju lekove pčelama / Foto: TANJUG / Dušan Aničić

Odbegli rojevi pčela prvi put u Srbiji dobiće svoj dom. Na Svetski dan pčela počinje realizacija projekta u okviru kojeg će biti postavljen pčelinji azil u oglednom pčelinjaku „Košutnjak“. Ovo je jedinstven smeštaj i pristup očuvanja zajednice pčela u Beogradu i Srbiji.

- S obzirom na to da je pčela proglašena za ugroženu vrstu 2017.godine, svaki spašeni roj predstavlja jedinstvenu pobedu pčelarstva i očuvanja biodiverziteta, globalno, na nivou celog sveta. Izuzetno je važno što će odbegle pčele imati svoj dom, a istovremeno i što će Beograd biti na mapi gradova u kojima će se očuvanje pčela, kao veoma važnih insekata za ljudsku ishranu, podići na viši nivo - kaže Stanko Rajić, predsednik Beogradskog udruženja pčelara koji navodi i da pčele napuštaju svoje košnice usled raznih prirodnih i vanrednih okolnosti.

Medonosna pčela ima izuzetno i kompleksno mesto u prirodi i ona je jedini insekt koji pravi hranu za ljude. Ukupna korist od pčela ostvarena oprašivačkom funkcijom višestruko je veća od vrednosti dobijene od svih pčelinjih proizvoda zajedno, a pčele su zaslužne za opstanak najvećeg broja biljaka.

Projekat će biti realizovan u saradnji Beogradskog pčelarskog udruženja i kompanije Delez Srbija koja je zahvaljujući programu lojalnosti „Pčelice stvaralice“ prikupila milion dinara za ovu namenu.

Više od 75 odsto glavnih gajenih biljaka, najznačajnijih u ljudskoj ishrani direktno zavise od pčela kao oprašivača. Međutim, uprkos svom značaju koje pčele imaju,neretko se dešavaju njihova stradanja koja su izazvana nepažnjom i nemarom neodgovornih ljudi.

U Beogradu, prema podacima BUP, postoji nešto više od 3.000 odbeglih rojeva pčela, koji nastanjuju razna staništa, oluke, strehe, a nekada i delove objekata u kojima žive ljudi. Sada je plan da se ovim vrednim i nezamenljivim insektima pomogne da bezbedno nastave svoj život i kada ostanu bez svog prvobitnog doma, da pronađu novo stanište i nastave da nemerljivo doprinose čovečanstvu.

Smeštajni kapaciteti azila biće nekoliko desetina košnica, a iz Beogradskog udruženja pčelara najavljuju da veruju da će uspeti da pomognu svim vrednim insektima koji su izgubili svoj dom.

Na predlog Pčelarskog saveza Slovenije, a uz podršku ogromnog broja pčelarskih saveza sveta, pa i Saveza pčelarskih organizacija Srbije, Generalna skupština Ujedinjenih nacija u Njujorku izglasala je da Svetski dan pčela bude 20. maj. Ovaj datum je predložen, jer je u maju na severnoj polulopti najbujniji razvoj pčela. Osim toga tog dana je rođen i Anton Janša, začetnik i učitelj modernog pčelarstva.

(Telegraf Biznis)