Isplativo: Zarada od šampinjona 21 evro po metru kvadratnom, ulaganje se vrati za tri godine

Foto: Pixabay

Ulaganje u prodizvodnju gljiva u Srbiji može da bude isplativ posao, a isplativost je veća ako se proizvođači udruže, saopštio je Nacionalni tim za preporod sela Srbije.

Prema grubim procenama stručnjaka za gljive Ivanke Milenković, godišnja proizvodnja pečuraka u zaštićenom prostoru u Srbiji je između 3.500 i 4.000 tona dok je prema podacima Zavoda za zaštitu prirode 2018. godine u Srbiji sakupljeno 9,2 hiljade tona pečuraka iz prirode.

Tokom poslednjih pet godina prosečno se od izvoza pečuraka ostvarivalo 5,2 miliona evra godišnje - najviše sa tržista Italije, Nemačke, Švajcarske i Austrije.

Srbija godišnje uveze oko 20 tona pečuraka u ukupnoj vrednosti od 70.000 evra.

Ministar Milan Krkobabić kopredsednik Nacionalnog tima izjavio je da podaci da je izvoz pečuraka Srbije veći za čak 75 puta od uvoza deluje optimistički.

- Ali, činjenica da najveći deo našeg izvoza čine gljive sakupljene iz prirode i da količina tih gljiva drastično varira iz godine u godinu u zavisnosti od vremenskih uslova, jasno nas upućuje na zaključak da u Srbiji postoje neiskorišćeni resursi za proizvodnju gljiva u kontrolisanim uslovima - izjavio je on.

Dodao je i da bi na putu do dobre zarade trebalo da se domaćini udruže u specijalizovane pečurkarske zadruge.

- Tu će imati istinsku šansu da gljive prerađuju i malim dopadljivim pakovanjima osvajaju evropsko i svetsko tržište, jer će udruženi moći lakše i brže da kupe dehidrator, koji će im pomoći da produže rok trajanja šampinjona, biraju kupca i ne zavise od nakupaca i prekupaca - objasnio je on.

Prema rečima Ivanke Milenković, realno je očekivati vraćanje novca uloženog u proizvodnju pečuraka je za oko tri godine, dok se prema kalkulaciji Instituta za ekonomiku poljoprivrede kapital za dve godine i jedan mesec.

(Telegraf Biznis)