• 3

Kalemarstvo, zlatni rudnik Srbije: Kako da prodate sadnicu po 8, a ne po evro

za proizvodnju na jednom hektaru i dodali da je očekivana bruto zarada od proizvodnje sadnog materijala na toj površini oko 100.000 evra.

  • 3
voće, voćnjak

Foto: Pixabay

Ministar Milan Krkobabić ocenio je da Srbija ima velike neiskorišćene resurse za znatno povećanje proizvodnje kvalitetnog sertifikovanog sadnog materijala, koji mogu da je vrate na slavnu poziciju velikog izvoznika, kao kada je samo na rusko tržište izvozila lozne kalemove za oko 30 miliona dolara godišnje.

Tim povodom Nacionalni tim za preporod sela Srbije pozvao je sve građane i povratnike da osnuju poljoprivredno gazdinstvo, a zatim da se udruže u kalemarsku zadrugu i konkurišu za podsticajna sredstva u okviru projekta “500 zadruga u 500 sela“.

Krkobanić je rekao i da će zainteresovane organizovati i posetu Zemljoradničkoj zadruzi “Euro Duo Kalem“, kod Kruševca koja na 18 hektara proizvede i uglavnom izveze više od milion sadnica jabuka, krušaka, šljiva, trešanja u Gruziju, Kazahstan, Tadžikistan, Uzbekistan i Kirgistan.

Predstavnci zadruge napravili su kalkulaciju za proizvodnju na jednom hektaru i dodali da je očekivana bruto zarada od proizvodnje sadnog materijala na toj površini oko 100.000 evra.

Na toj površini, kako kaže direktor Dejan Miladinović može da se proizvede oko 70.000 voćnih sadnica ili 150.000 loznih kalemova.

Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Krkobabić i akademik Dragan Škorić predložili su povratnicima da novac ulože u proizvodnju sadnog materijala i dodali da poodizanje zasada sa kvalitetnim sadnim materijalom je najvažniji faktor za brže unapređenje voćarstva i vinogradarstva.

Tokom 2018. godine Srbija je od izvoza sadnog materijala ostvarila 17,3 miliona dolara dok je uvoz iznosio 16,8 miliona dolara. Prošle godine izvoz je značajno porastao i dostigao vrednost od 27,9 miliona dolara, dok je uvoz smanjen na 10 miliona dolara.

Najviše loznog sadnog materijala izvezeno je u Azerbejdžan, Moldaviju i Ukrajinu i delom u bivše republike SFRJ, sadnice voća u Nemačku, Dansku, Holandiju i Rusiju.

Dodali su da u Srbiji ima oko 1.000 proizvođača, prometnika i uvoznika sadnog materijala voćaka i vinove loze

Krkobabić navodi da postoji realna mogućnost za povećanje proizvodnje sadnog materijala namenjena izvozu i preporučuje da će kalemari biti uspešniji ako se udruže.

Profesor Zoran Koserović misli da Srbija nije dovoljno uradila na unapređenju tehnologije proizvodnje kvalitetnog sadnog materijala, a pogotovu kod jagodastih vrsta što ima za posledicu smanjenje prinosa i pojavu nekih oboljenja i predlaže da se uspostve procedure za stvaranje i održavanje sortno čistog i zdravog sadnog materijala, kao i njegovo dalje umnožavanje, kategorizaciju i promet.

Akademik Dragan Škorić kaže da će proizvođače organizovano voditi u Italiju, Francusku... gde će na licu mesta biti osposobl?eni da uspešno učestvuju u oštroj tržišnoj utakmici - da kalemljene sadnice prodaju po osam, a ne po 1-3 evra.

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Boban

    U Srbiji je sve profitabilno po novinama a u stvarnom zivotu je sve propast i od 10 ljudi 9 propadne a jedan kao pliva....

  • Zvele

    E kako pričate bajke , a kad bi znali kako je to krvav lebac nigde vas nebi bilo...

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke