Svet danas kroz prizmu "objektivizma" Ajn Rend: Društvo koje kažnjava stvaraoce i nagrađuje zavisnost

Savremeni svet ulazi u fazu u kojoj se ekonomija više ne meri time koliko proizvodi, već koliko uspeva da opravda sopstvenu preraspodelu. U toj slici, kako bi to videla Ajn Rend, pojedinac više nije pokretač sistema, već njegov osumnjičeni element: onaj koji mora da objašnjava zašto uopšte stvara vrednost.

Rend je verovala da je razum jedini pouzdan alat spoznaje i da je slobodan pojedinac jedini izvor stvarne produktivnosti. U savremenoj ekonomiji, međutim, sve češće se javlja obrnuta logika: uspeh se posmatra kao problem koji treba regulisati, a ne kao rezultat koji treba razumeti.

Teme za vas

Ona je pisala: „Pitanje nije ko će mi dozvoliti, već ko će me zaustaviti.“ U današnjem kontekstu, to pitanje se pretvara u svakodnevnu realnost preduzetnika, inovatora i radnika koji se suočavaju sa sistemom koji ne postavlja granice zloupotrebama ili neefikasnosti, već ambiciji i višku produktivnosti.

Ekonomija 21. veka sve više pokazuje razdvajanje između onih koji stvaraju vrednost i onih koji je redistribuiraju. Država i institucije, umesto da budu okvir slobode, postaju mehanizmi kontrole tempa rasta, često pod izgovorom jednakosti. Po shvatanju Rendove, to je prvi znak moralnog sloma sistema: trenutak kada se rad i sposobnost ne posmatraju kao vrlina, već kao privilegija koju treba ograničiti.

Njena poznata ideja da je racionalni egoizam temelj etike ovde dobija novu dimenziju. U svetu u kojem se od pojedinca traži da stalno opravdava svoj uspeh kroz „društvenu korist“, nestaje jasna linija između stvaranja i opravdavanja. Rend bi to nazvala inverzijom morala - trenutkom u kojem se zavisnost prikazuje kao pravo, a produktivnost kao problem.

Tehnološki razvoj dodatno ubrzava ovu tenziju. Veštačka inteligencija i automatizacija ne uništavaju rad, već razotkrivaju koliko je deo radnih sistema već bio neefikasan. Umesto da se to vidi kao oslobađanje ljudske kreativnosti, sve češće se tretira kao pretnja postojećim strukturama zaposlenosti. U njenom jeziku, to bi bio sukob između onih koji pomeraju granice mogućeg i onih koji te granice administriraju.

Ona je upozoravala da „kada altruizam postane obaveza, sloboda prestaje da postoji“. U savremenoj ekonomiji ta napetost se vidi u rastu regulacije, poreskih pritisaka i ideje da je zadatak države da „ispravi“ tržište, čak i onda kada tržište funkcioniše kao najprecizniji mehanizam vrednovanja.

Na kraju, centralno pitanje nije tehničko, već filozofsko. Da li je društvo organizovano tako da štiti one koji stvaraju, ili one koji zahtevaju da im se ono što je stvoreno raspodeli? Rend bi odgovorila bez dileme: društvo koje kažnjava stvaraoce, na kraju kažnjava sopstvenu budućnost.

I zato njen pogled, iako nastao u 20. veku, u 21. veku zvuči još radikalnije, jer više ne opisuje samo sukob ideja, već sukob između dva načina preživljavanja civilizacije.

(Telegraf Biznis)