Srpski kralj čvaraka od krupijea do EU: Otkriva nam recept, tajne posla s mesom i nemačkim Tenisom
Kada čujete ime Gregor Guberinić, možda vam neće mnogo značiti, ali zapamtite ga za ubuduće, jer je to ipak naš kralj. Srpski "kralj čvaraka". Ovaj privrednik je prešao dug put od krupijea u Beogradu do biznismena svetskog ranga.
Danas, osvaja nagrade širom sveta, odaju mu priznanje za kvalitet i ukus proizvoda, a on polako širi poslovanje.
U intervjuu za Telegraf Biznis, Guberinić, koji je vlasnik kompanije Bibli, otkriva kako je postao (ne)krunisani kralj, koliko je teško privređivati u mesnoj industriji, o problemima i prevazilaženju korone, afričke kuge, ali i daljim planovima.
- Mogu li zvanično da vas zovem "kraljem čvaraka"? Kako ste došli do ove titule, kako je sve počelo?
- Apsolutno! Titulu sam dobio nakon trijumfa u Briselu 2018. godine, kada su naši Bibli čvarci krunisani "Mišelinovom zvezdicom" za ukus i kvalitet. Nazivu je kumovao jedan vaš kolega, novinar.
Sve je počelo u selu Pružatovac, kraj Mladenovca. Bio sam situiran, ali sam želeo da nešto stvorim i ostavim iza sebe. Hteo sam da dođem do nekog inovativnog proizvoda, koji na neki način oslikava tradiciju Srbije.
Veliki proizvođači čvarke najčešće posmatraju kao usputni proizvod - i tu sam učinio prostor za inovacije. Počeo sam da razmišljam kako da konstruišem kazan i pronađem idealnu recepturu za savršen čvarak. Nakon ogromnog truda i odricanja uspeo sam u svojim namerama – stvorio sam Bibli čvarke koji su prepoznatljivi kako u Srbiji, tako i u Evropi.
Tu nije bio kraj, prvi smo kreirali čvarke sa aromom – ljute domaće Bibli čvarke.
- Nagrađivani ste, ali možda je najveću pažnju izazvala nagrada u Briselu, koliko vam to imponuje, a s druge strane, kolika je to odgovornost za vas?
- Biti „kralj čvaraka“ i trijumfovati u sedištu Evrope, a potom ostvariti uspehe na Novosadskom sajmu poljoporivrede i osvojiti ukupno sedam zlatnih medalja u prethodne dve godine, kao i brojne plakete za kvalitet proizvoda, imponuje ali i obavezuje. Iza svih uspeha stoji dobro uigran tim ljudi koji duže od pet godina pretvara moje prvobitne zamisli u prvoklasne proizvode koji završavaju na trpezama potrošača.
- Otkuda naziv Bibl? Nije vezano ni za vaše ime ni prezime?
- Vrlo prosto – trenutak inspiracije, podstaknut religijskim motivom. Razmišljao sam o autentičnosti naziva, ali i o simbolici koja je meni lično važna. Tako je naziv proistekao od reči Biblija, a svi znamo dalju etimologiju ove reči.
- Isplati li se danas baviti se u Srbiji industrijom mesa? Koji je sektor, prema vašem iskustvu, tu najpovoljniji za poslovanje?
- Da ste mi ovo pitali pre maja 2019. godine nedvosmisleno bih odogovorio – da, isplati se. Međutim, u vrlo kratkom periodu od godinu dana, suočavamo se sa dve globalne krize koje, svaka na svoj način, razaraju svetsku ekonomiju i privredu u Srbiji.
Svi sektori su, u manjoj ili većoj meri, pogođeni - pogledajte turizam i hotelijerstvo. Mesna industrija je takođe značajno pogođena. Međutim, ne pripadam ljudima koji vole da se žale, za mene ne postoje problemi, već samo izazovi koje je potrebno savladati kako bi došao do rešenja.
Ovo je vreme kada je važno biti prilagodljiv, inovativan i spreman na promene u biznis modelima. Verujte u ono što radite, jer se na kraju upornost isplati.
- Kako vi uspevate, kako nabavljate sirovine, da li je sve vaša proizvodnja?
- Ceo život izazivam sebe, pa uživam u tome da nešto stvorim i to stvaranje ne gledam isključivo kao profit. Mislim da se tu krije formula uspeha, uz izuzetnu pomoć i podršku porodice, bez koje uspeh ne bi bio moguć. Kada je reč o sirovinama, kod nas u kompaniji Bibli ne postoje ustupci – mi nabavljamo najkvalitetniju sirovinu za naše proizvode.
Dobar deo sirovine uvozimo, a deo kupujemo i na domaćem tržištu, u onoj meri koliko je moguće pronaći najkvalitetniju sirovinu u Srbiji.
- Koliko je za vas bio težak period kada je bila aktuelna afrička kuga, kako se prevazilaze ti problemi?
- Izuzetno težak. U prvoj polovini 2019. godine smo se suočili sa epidemijom afričke kuge svinja u Kini, koja je žestoko pogodila i mesnu industriju u Srbiji. U tom momentu je vrtoglavo skočila cena sirovine, koja je povećana za više od 100% na svetskom tržištu.
Sa druge strane, bilo je potrebno potrošačima objasniti šta je razlog podizanja cene naših proizvoda u maloprodaji. Srbija nije Nemačka, kupovna moć građana nije na nivou Zapadne Evrope. Međutim, naši potrošači su prepoznali prvoklasni kvalitet proizovoda i nastavili da ih kupuju. Ljudi iz marketinga mi vrlo često govore kako im na naše društvene mreže stižu pohvale roditelja koji svojoj deci daju Bibli čvarke. Verujte, to je za mene najveći uspeh i podstrek da nastavim još predanije u onome što sam naumio.
Smatram da taj problem prevazilazimo iskrenošću prema zaposlenim i transparentnim odnosom prema našim saradnicima i kupcima. U ovom periodu ne dozvoljavamo da ispašta kvalitet naših proizvoda i trudimo se da iz meseca u mesec budemo bolji. Prvi smo na tržištu Srbije izbacili inovativno pakovanje naše domaće masti.
Znali smo da ćemo trudom i radom, konstantim promišljanjem i osluškivanjem potreba potrošača, uspeti da prevaziđemo ogromne izazove na tržištu mesnih prerađevina, a da će to naši kupci ceniti. I tako je i bilo.
- Kako utiče korona na vaše poslovanje, sa kojim problememima se vaše kolege suočavaju?
- Da je biznis, poput života, nepredvidiv pokazuje nam i aktuelna pandemija korona virusa, nakon prošlogodišnje epidemije afričke kuge svinja u Kini. Mnoga preduzeća iz našeg sektora nisu uspela da prežive ova dva izuzetno velika udara. Kao što sam već istakao, mi uvek nastojimo da se prilagodimo situaciji i izvučemo maksimum iz datih okolnosti.
Na ovaj način razmišljamo svi u kompaniji. Da smo stabilna firma pokazuje i to da uspevamo da poslujemo u vanrednim okolnostima više od godinu dana. Proizvodni procesi se odvijaju nesmetano.
- Moram da vas pitam u tom smislu i šta je sa vašim poslom sa nemačkim Tenisom, poznato je da su oni i te kako imali problema tokom korone
- Bibli i dalje posluje sa nemačkim Tenisom. Tako je, u centralnom pogonu u Nemačkoj u junu mesecu je od virusa korona obolelo preko hiljadu zaposlenih, tako da Tenisova najveća klanica jedno vreme nije radila. Samim tim je bila smanjena i proizvodnja, ali to nije značajno uticalo na našu saradnju.
- Koliko radnika zapošljavate, planirate li nova zapošljavanja?
- Ukupno zapošljavamo blizu četrdeset. Period je takav da mi ne znamo šta će se desiti za mesec ili dva, ne samo mi, već privrednici u celom svetu. Svi posluju i planiraju aktivnosti prateći podatke vezane za širenje virusa korone, broj obolelih i napredak u proizvodnji vakcine.
Danas samo oni koji kratkoročno planiraju mogu opstati na tržištu. Mi imamo jasne ciljeve i strategiju razvoja, ali se prilagođavamo novonastaloj situaciji za koju ne znamo kakva će biti u budućnosti.
- Kuda dalje?
- Kao što sam prethodno pomenuo – nije momenat za dugoročne planove. Mada, moram da vam otkrijem jednu malu tajnu. Upravo radimo na proširenju palete proizvoda, koji će isto tako biti inovativni i jedno svojevrsno iznenađenje za naše potrošače.
- Možete li nam bar nagovestiti recept - kako napraviti najbolji čvarak?
- Mogu, naravno. Fudbaleri nakon završene utakmice vole da kažu da su ostavili „srce na terenu“ i dali 120% svog maksimuma.
E ako je to moguće, onda je za kreiranje najboljeg čvarka u Evropi potrebno 105% rada i truda, dobro umešati sa 15% inovativnosti i promišljanja.
Video: Najveći ekonomski izazovi u narednih 10 godina
(Vesna Bjelić)
Video: Ovako do detalja izgleda rušenje nekada čuvenog hotela: Zbogom Jugoslavijo
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Dux
Covek je genije,pravi cvarke od uvoznih sirovina. I naravno cena 2000din. Kg
Podelite komentar
Gaučos
Bravo Mićko! Poznajem Gregora i raduje me što je jedan tako ispravan čovek uspeo da se uzdigne, a da pritom nije gazio preko drugih ljudi i nije uživao nikakve beneficije po političkoj osnovi. Kamo sreće kad bi u našem društvu to bila uobičajena pojava, a ne izuzetak.
Podelite komentar
Felix
2000 dinara kilogram....na crtu kad ih napravi srpski seljak, deset kilograma kao med a ne ovaj cirkus od industrijskih...kao druga stvar,uvozi masu za čvarke a kod nas po Srbiji se baca.
Podelite komentar