• 3

Žene su stub naših sela: Rade barabar s muškarcima, a odmaraju samo na crveno slovo

Takav primer nam dolazi iz Ljubića, a reč je o mladoj ženi Bojani Đorđević

  • 3
Bojana Djordjevic, zene na selu

Foto: RINA

Žene na selu, čiji opstanak uglavnom zavisi od prirodnih resursa i poljoprivrede, čine više od četvrtine ukupnog svetskog stanovništva. U zemljama u razvoju, žene na selu predstavljaju skoro 43 odsto ukupne radne snage u poljoprivredi.

One proizvode i prerađuju većinu dostupne hrane, čime snose najveću odgovornost za bezbednost hrane. Poljoprivrednice u zapadnoj Srbiji nemaju dana odmora, a kako kaže Bojana Đorđević iz čačanskog sela Ljubić, žene na selu rade od jutra do mraka, bez predaha.

- U odnosu na žene u gradu, mi na selu ustajemo u pola sedam, spremamo doručak i odlazimo u štalu. Ja sam majka troje dece, treba prvo da spremim doručak, pa onda pravo u štalu. Nemaš podelu posla na muške i ženske, sve radiš kao da si na poslu, ako ne i više, ali za to te niko ne plaća. Imaš obaveze kao i žene u gradu, ali i oko domaćinstva, i u štali, i na njivi - priča Bojana.

Žene sa sela praznuju jedino kada je crveno slovo, jer to je jedini trenutak kada sebi priušte malo odmora, kaže Rada Petrović iz Stančića.

- Po mom mišljenju, žena na selu je veća ličnost nego zaposlena žena. Žena na selu ima kuću, dvorište i sve se od nje očekuje. Kada završi kućne poslove, od peglanja, raspremanja, čišćenja i kuvanja, ide na njivu, iz njive ide u štalu da namiri stoku, pa se vrati na njivu, a često kao i mi, dok smo se bavili povrtarstvom, ne spava - kaže Rada.

Imajući u vidu da 76 odsto ekstremno siromašnih živi u ruralnim oblastima, obezbeđen pristup proizvodnim poljoprivrednim resursima ženama u selu doprinosi smanjenju svetske gladi i siromaštva, čime žene na selu dobijaju ključni značaj za uspeh nove Agende održivog razvoja do 2030. godine.

Međunardoni dan seoskih žena prvi put je ustanovljen 2008. od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u okviru rezolucije 62/136 od 18. decembra 2007. Ova rezolucija prepoznaje "kritičnu ulogu i doprinos seoskih žena, uključujući i urođeničke kulture za unapređenje poljoprivrednog i ruralnog razvoja, poboljšanje bezbednosti hrane i smanjenje siromaštva".

Žene na selu su i dalje izložene teškom fizičkom radu, njihov doprinos se gotovo i ne vrednuje, u vrlo malom procentu poseduju imovinu, a brigu o sebi zanemaruju, stavljajući porodicu i radne obaveze na prvo mesto.

Video: Milena i Milan su heroji iz sela Teočin: Ostali su bez oca, žive s bakom i obrađuju 5 hektara zemlje

(Telegraf Biznis/Rina)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Рј38

    Треба да имају бенефицирани радни стаж....

  • Iva

    Zena na selu je rob i nije cudo sto beze iz sela...

  • Bgd

    Ma sjajno, usrecile su se.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke