Počinje berba špargli: Opet zovu sezonce s našeg podneblja, plata 2.500 evra

Foto: Pixabay

U Nemačkoj uskoro počinje sezona špargla. Većina sezonskih radnika na poljima dolazi s istoka Evrope. Oni u doba pandemije žive i rade po strogim higijenskim propisima. Na imanju Hensgens u Selfkantu, mestu u blizini njemačko-holandske granice, još uvek vlada zatišje. Vetar se „igra“ s crnom folijom koja je razvučena i pričvršćena preko zemlje u kojoj rastu špargle. A odmah pored su polja s jagodama, takođe su i one prekrivene zbog zaštite od mraza. Folija se presijava i kada se gleda iz daljine, deluje pomalo kao da su polja u stvari nepregledno vodeno prostranstvo.

Nekoliko je radnika ispred imanja, radovi su u toku.

Teme za vas

- Ovde trenutno imamo samo 15 ljudi - kaže Kris Hensgens, „ali u špici sezone ovde bude i po 150 radnika“.

Zavisno od uslova, berba počinje krajem marta. A onda kreće sezona jagoda, pa borovnice, luk, šećerna repa, pšenice i kukuruza, piše DW.

Za poljoprivrednike je ovo već druga sezona u pandemiji. Iako su se ovaj put dobro pripremili, ipak su, kaže Chris, „malo nervozni“ zbog predstojeće sezone.

- Ove godine možda malo više znamo šta možemo očekivati - oprezan je ovaj 32-godišnji farmer. - Prošle godine nismo znali ništa. Selfkant je u okrugu Heinsberg, a to je bilo prvo žarište korone u Nemačkoj. Nakon što je izbila epidemija, troje od deset sezonskih radnika koji su u to vreme već bili na farmi odmah su seli u automobil i vratili se kući, u Rumuniju.“ Nakon toga je uveden lockdown, pa sezonski radnici više nisu mogli ni doći u Nemačku. Kasnije se i to promenilo, farmerima je bilo dozvoljeno da dovedu radnike, i to o svom trošku. Porodicu Hensgens su karte za radnike koštale 10.000 evra.

Slično je i na ostalim farmama.

Pun pansion pridržavanje strogih higijenskih pravila je logistički izazov za sve na farmi. U svakoj kući u kojoj stanuju sezonski radnici nalaze se četverokrevetne sobe, zajednička kuhinja, dnevni boravak i sanitarni čvorovi. Ali u njih se sada može smestiti samo jedan deo radnika, najviše dvoje po sobi. Za ostale su iznajmljeni kontejneri s dodatnim sanitarnim prostorijama. To košta 30.000 evra. Još 9.000 evra mora da se plati osoblju za čišcćenje koje redovno dezinfekuje toalete, hodnike i kuhinje.

Dolazak samo uz negativni test

I ove godine radnici bi trebalo da budu podeljeni u grupe, odnosno grupe koje rade i žive zajedno, i međusobno se ne mešaju. Pojedine grupe odlaze i vraćaju se s polja po određenom rasporedu, a na putevima kojima se kreću, odnosno u hodnicima postavljene su prepreke kako ne bi došli u kontakt. Takođe, radnici prilikom ulaska u Nemačku moraju da prikažu negativan test na koronu, a nekoliko dana kasnije ponovno se testiraju na farmi.

Foto: Pixabay

Kada se prošle godine na plantažama jagoda u Bavarskoj pojavila korona, i u Selfkantu su testirali sve radnike. To ih je koštalo 7.000 evra.

Uslovi rada

Odluku Ministarstva podržava i Sindikat radnika zaposlenih u sektoru građevinarstva, poljoprivrede i zaštite okoline. Oni zahtevaju da sezonski radnici u poljoprivredi budu zaposleni od prvog dana, i da moraju da uplaćuju doprinose za socijalno osiguranje. Veliki broj od oko 350.000 sezonskih radnika u poljoprivredi širom Nemačke angažovan je pod lošim uslovima.

Sindikat naglašava da su posebno istočnoevropski radnici suočeni s „nepodnošljivim uslovima“, da često moraju da rade i po 13 sati dnevno te da primaju „loše plate”.

Na farmi špargli radni dan traje između osam i devet sati, a plaćeni su po (zakonom propisanom) minimalcu od 9,50 evra na sat, plus. Radnik od toga plaća 200 evra za povratnu kartu kući, a za smeštaj još devet evra dnevno.

- Zavisno od učinka, naši ljudi mogu mesečno zaraditi i do 2.500 evra - kaže Arne Hensgens.

- Obično se kaže da svako može brati jagode. Ali to nije istina. Kod nas dolaze ljudi koji to stvarno znaju da rade i mi puno toga preduzimamo kako bi ih doveli ovamo, a i kako bismo ih ovde zadržali -

(Telegraf Biznis)