Da li je ovo biljka budućnosti za srpske poljoprivrednike? Visoki prinosi i zarada uz minimalan rad i ulaganja

Od "žilica koje ponovo niču" do ozbiljnog poljoprivrednog biznisa: beli oman prerasta u biljku budućnosti, a proizvođači tvrde da donosi visoke prinose uz minimalan rad i mnimalna ulaganja.

Beli oman ili Ivanjsko zelje, postaje novo otkriće domaćih proizvođača i potencijalno najisplativiji usev za male poljoprivrednike. Ova biljka, koja bez većih ulaganja raste i do tri metra, donosi zaradu od oko 1.000 evra na svega 10 ari, a pritom se sadi jednostavno - kao krompir.

Teme za vas

Priča o njenom uzgoju započinje sasvim slučajno, kada je jedna meštanka primetila da žilice koje otpadnu tokom čišćenja ponovo niču, otkriće koje je ubrzo pokrenulo pravo malo plantažno interesovanje proizvođača.

Foto: Shutterstock

Danas, beli oman osvaja proizvodne njive upravo zato što gotovo ne može da omane: uspeva u vlažnijem zemljištu, ne zahteva okopavanje i daje snažan koren koji se vadi tek na svake dve godine.

Nebojša Stanojević, vlasnik kompanije Adonis, koja se bavi proizvodnjom i preradom lekovitog bilja i predsednik Udruženja Dr Jovan Tucakov iz Sokobanje, rekao je za Bizportal da za biljku beli oman ranije nije čuo sve dok nije saznao da jedna žena, koja je, dok je čistila ovu biljku, parčiće koju su otpadali, žilice, su sve više su nicali, došla na ideju da je posadi.

- Ona je prva koja je zasadila beli oman. Nakon nje, u selu Trgovište kod Sokobanje, čovek je zasadio ovu biljku, ali na maloj površini. Čistio je to sve ručno, mučio se, ali je na kraju, imalo efekta. Kasnije, mi smo videli da to može jako lepo da se plantažira, a sadi se kao krompir - rekao je Stanojević.

Stanojević objašnjava da je najbolje da se zasadi u jesen, gde rodi divlja, iseče se na komade i zasadi se kao krompir.

- Otprilike za dve godine se vadi, traktorom, jer biljka ima veliki koren i važno je reći da se ona ne okopava. Potrebno je da se očisti od korova, preporučljivo je da se pokosi između redova ukoliko ima korov ili ako je on veliki - dodao je.

Prema njegovim rečima, beli oman ne zahteva preterana ulaganja.

- Traži vrlo mala ulaganja, ne mora da se okopava, posadi se, oko dve godine ostaje, nakon toga se vadi i donosi prinose. Na oko 10 ari površine dobija se oko 1.000 evra. Ova biljka raste visoko, po dva/tri metra, bori se protiv korova, a može i da se pokosi u nekom periodu godine kako bi se razvio koren - kazao je naš sagovornik.

Foto: Shutterstock

Stanojević ističe da je ranije svima predlagao da se bave uzgojem valerijane, a da sada, predlaže uzgoj belog omana. Dodaje da oko uzgoja ove bijke ne može da se pogreši, uvek uspeva, a jedino što zahteva malo vlažnije zemljište.

Kaže da, kod belog omana vrhovi, sitnije žile, imaju najjaču energiju razvoja. Kada je reč o ceni, Stanojević kaže da kilogram sirove biljke košta oko 250 dinara, a suve između 500/600 dinara.

Beli oman posebno je cenjen zbog svog snažnog, aromatičnog korena bogatog etarskim uljima, gorkim materijama i inulinom. U narodnoj medicini najpoznatiji je kao prirodni saveznik disajnog sistema – vekovima se koristi za ublažavanje kašlja, olakšavanje iskašljavanja i čišćenje bronhija, pa se često primenjuje kod dugotrajnog bronhitisa i prehlada. Osim toga, beli oman povoljno deluje i na varenje – gorke materije stimulišu lučenje digestivnih sokova, smanjuju nadutost i podstiču rad creva.

Zahvaljujući blagom antimikrobnom i antifungalnom delovanju, ova biljka tradicionalno se koristi i za ublažavanje blagih upala sluzokože. Visok sadržaj inulina čini ga korisnim za održavanje zdrave crevne flore, pa se u narodnoj upotrebi smatra i tonikom za jačanje organizma. Spoljašnja primena nije ništa manje prisutna – obloge i masti od korena nekada su se koristile za iritacije kože, blaže upale i rane.

(Telegraf Biznis/BizPortal)