• 0

Ćurčići prave premijum rakiju: Za proizvođače ovog pića izdvojeno 15,5 miliona dinara podsticaja

Naš razvoj je tekao veoma teško dok nismo stupili u kontakt sa ljudima iz Uprave za agrarna plaćanja i došli do saznanja kakve sve opcije i pomoći se nude poljoprivrednim gazdinstvima i registrovanim proizvođačima rakije, istakao je domaćin iz sela Milatovići kod Guče

  • 0
Šljive rakija

Foto: RINA

Ministarstvo poljoprivrede za investicije u preradu i marketing poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u sektoru proizvodnje jakih alkoholnih pića odobrava podsticaje do maksimalnih 15,5 miliona dinara po korisniku, u kalendarskoj godini, rečeno je danas iz ministarstva.

Voćarima i proizvođačima rakije u Srbiji na raspolaganju su brojne mere državne podrške zahvaljujući kojima mogu unaprediti svoju proizvodnju, investirati u preradu i ostvariti bolju zaradu, a jedan od primera jeste Vladimir Ćurčić iz sela Milatovići, kod Guče, koji je koristeći podsticaje uspeo da otvori destileriju za proizvodnju rakije odličnog kvaliteta.

Ćurčić se, kako kaže, proizvodnjom rakije bavi od malih nogu sa ocem i dedom, a u njihovom porodičnom gazdinstvu koje je staro više od 200 godina, ističe, "lampek, odnosno kazan se nikad nije gasio". Međutim i pored porodične tradicije i posvećenosti, proizvodnju su uspeli da unaprede tek kada su počeli da koriste subvencije.

- Naš razvoj je tekao veoma teško dok nismo stupili u kontakt sa ljudima iz Uprave za agrarna plaćanja i došli do saznanja kakve sve opcije i pomoći se nude poljoprivrednim gazdinstvima i registrovanim proizvođačima rakije - istakao je Ćurčić, koji je po obrazovanju diplomirani ekonomista.

On je precizirao da su u poslednjih pet, šest godina koristili ukupno pet vrsta podsticaja iz programa nacionalnih mera, zahvaljujući kojima su kupili dva traktora, zanovili sve priključne mašine i kompletan mašinski park za obradu voća i nabavili praktično svu opremu za jednu malo veću destileriju za proizvodnju jakih alkoholnih pića.

- U našoj proizvodnji imamo dve vrste voća, krušku i šljivu, od kojih proizvodimo naše premijum rakije. Godišnja proizvodnja je od 70 do 100 tona, plasiramo na domaćem tržištu, u dve zemlje smo počeli izvoz u manjim količinama, nadamo se povećanju godišnjeg prometa", navodi Ćurčić. Ističe da planiraju da i dalje konkurišu za subvencije.

- Upravo nam je na redu kupovina novih kazana, proširenje proizvodnih kapaciteta u smislu objekata. Mogu slobodno da kažem, da nije bilo subvencija jako teško bi ovaj razvoj tekao - dodaje.

Savez proizvođača rakije Srbije

Foto: Tanjug/Filip Krainčanić

Direktorka Uprave za agrarna plaćanja, Biljana Petrović, naglasila je da se kroz ovaj primer može videti kako se pametnim ulaganjem i korišćenjem subvencija povećava proizvodnja i ostvaruje dodatni profit. "Korisnik je u prethodne tri godine, po informacijama kojima raspolažemo, imao investicije od 12 miliona dinara po kojima je imao sedam miliona dinara povraćaja za te iste podsticaje. Ovo je teritorija koja ima otežane uslove za bavljenje poljoprivredom i korisnici mogu da dobiju i do 65 odsto podsticaja", navela je.

Kako je objasnila, ovaj proizvođač je krenuo od početka, sa malom prozvodnjom, bez dovoljno mašina i opreme dovoljnih za preradu, i sa zasadom šljive koji nije izuzetno veliki, da bi mogao da je koristi u smislu prodaje i ostvarivanja prihoda. Pronašao je mogućnost u proizvodnji rakije od te iste šljive, kasnije od kruške.

- Ono što je jako važno je da je pored poljoprivrednog gazdinstva koje je naš korisnik imao registrovano, on u međuvremenu registrovao i preduzetničku radnju koja se bavi preradom šljive i kruške i na taj način napravio ozbiljan brend i proizvodnju, i ono što je takođe važno je da planira da to sve širi - istakla je Petrovićeva.

Direktorka Uprave za agrarna plaćanja je ponovila kako su Ćurčić i njegova supruga, koji su visokoobrazovani i imaju troje dece, pravi primer kako se uz pravi način razmišljanja može stvarno napredovati u poljoprivredi i kako ona malo po malo, od dodatne može postati primarna delatnost.

Video: U prestonici srpske kajsije se ne bere, martovski mraz desetkovao rod: Loša godina za voćare

(Telegraf Biznis/Tanjug)

Podelite vest:

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke