Cane je od rakije napravio uspešan biznis: Otkriva zašto je srpska šljivovica bolja od viskija

Foto: Rina.rs

Srpska šljivovica mogla bi se naći na UNESKO listi nematerijalnog kulturnog nasleđa, a nadaleko je poznato da se najbolja prepečinica, ljuta i mučenica, kako još nazivaju šljivovicu, pravi u Šumadiji.

Teme za vas

U čačanskim selima nema kuće koja ne poseduje "veselu mašinu", a brojni domaćini su baš od proizvodnje domaće rakije napravili uspešan biznis. Jedan od njih je i Cane Minić, iz Donje Trepče, čije rakije su već godinama unazad ovenčane zlatnim medaljama širom Srbije.

- Ne može da bude dobra šljivovica ako nema dobre šljive, a to je upravo crvena okrugla ranka, a zatim madžarka, koje nažalost sve manje ima. Ne zaostaju ni čačanska lepotica i rodna. Dobro se zna da se u kazan ne stavlja plod koji se ne bi i pojeo. Onaj koji je ukusan, sočan i pun treba da se stavi i u kacu - kaže Cane Minić, dugogodišnji proizvođač rakija.

Da bi rakija bila dobra plodovi bi trebalo da ostanu na grani što je duže moguće, da dobro sazru jer se na taj način dobija najveći procenat šećera. Nakon branja, šljiva se odlaže u posebne sudove ili kace i ostavlja se u njima dok se ne završi proces vrenja. Tokom ova dva procesa, potrebno je razlikovati dva stadijuma, kada je šljiva zrela za branje i kada je zrela za pripremu koma.

- Rakija od šljiva se pravi nakon što se završi proces fermentacije. Komina koja se stavlja u lampek mora da odleži dvadesetak dana, onda se dobija meka rakija koja se kasnije prepecava i odlazi na odležavanje u hrastovu burad. Time se dobija vrhunska rakija. Da bi proizvodnja bila dobra mora se ulagati, pa smo mi naš stari lampek već zamenili savremnim koji olakšava i pospešuje proces - priča ovaj vrstan majstor rakije iz okoline Čačka.

Canetove rakije obišle su čitav svet, kupci se nižu od Čačka do Australije, a ovaj domaćin pravi rakije od svih voćnih vrsta, pa čak i od kupusa, ali nijedna nije kao ona napravljena od srpske šljive. Kao veliki ljubitelji i poznavaoci dobrih rakija, Minići su na svom imanju među prvima napravili i muzej rakije.

U njemu se mogu pronaći rakije od 1941. pa sve 2016. godine. "Posebno čuvamo tu najstariju koja je preživela čak i Drugi svetski rat. Nju je sačuvala moja majka i tako je opstala do dan danas" , kaže Cane i dodaje:

"Rakije iz svih godina čuvaju se u burićima, a njihov ukus zaista je jedinstven. Naš muzej vrlo često posećuju putnici namernici, ali i ljubitlji ljute kapljice. Često, nakon degustacije, kažu da ništa bolje nisu pili i da je srpska rakija bolja čak i od američkog viskija i francuskog konjaka."

(Telegraf Biznis/Rina)