Jedini u selu bave se mlečnim govedarstvom iako je zarada mala: Cena mleka ista, sve drugo poskupelo

Foto: RINA

Sedamdesetih godina prošlog veka Nešovići iz čačanskog sela Ježevica bavili su se tovom junadi, ali su se od 2005. godine opredelili za mlečno govedarstvo koje je danas, kako kažu, najugroženija grana stočarstva.

Teme za vas

Iako postižu visoke prinose mleka ekstra kvaliteta, sve teže opstaju u ovoj proizvodnji od koje, jedini u selu još uvek nisu odustali. U njihovim stajama danas je 28 muznih grla koja daju najkvalitetnije mleko ekstra klase.

- Na dnevnom nivou to su količine od 250 do 300 litara mleka ekstra klase, a iako je cena 35 dinara, situacija je takva da se sve teže opstaje. Poskupeo je koncentrat, nafta, repromaterijal, a cena mleka nije se menjala u poslednjih deset godina. Ono što se zaradi na mleku, potroši se na hranu, tako da jedino što poljoprivredniku ostane jeste subvencija - kaže Dragana Nešović iz čačanskog sela Ježevica.

Draganin radni dan u proseku traje 12 sati, a pored redovne muže i obaveza koje ima u proizvodnji mleka, desna je ruka suprugu Milošu na imanju i obavezama oko košenja, baliranja i skladištenja hrane za stoku. "Radni dan počinje u šest sati ujutru i radimo svih devet članova porodice i opet teško se stigne i još teže opstaje", kaže ona.

Problem poljoprivrednika u ovom delu Srbije jesu male i raštrkane parcele do kojih se teško dolazi, a Nešovići obrađuju 20 hektara, čak u tri sela. Najmlađi u domaćinstvu Nešovića je Đorđe (12), koji pored obaveza u školi svakodnevno ispoštuje i one koje ima kod kuće.

- Sve se može kada se hoće. Stoka mora da jede, a moramo i mi u kući. Svaštarenje je za sada suština opstanka, malo tov junadi, malo proizvodnja mleka, gajimo svinje za svoje potrebe i onda nekako zatvorimo krug. Što se mene tiče, ja ne odustajem. Krave se neće rasprodati, siguran sam da dolaze bolja vremena za one koji žive na selu jer zaradu moraju imati u svojoj proizvodnji, a ne da im jedina računica budu subvencije - kaže Đorđe.

(Telegraf Biznis/Rina)