"Dobio sam 9 tona zrna sa jednog hektara": Počela prva žetva, kako se isplatila pšenica?

Foto: D.G.

U Mačvi je počela žetva ranih sorti pšenice. Dok kombajni bruje na njivama, poljoprivrednici su zadovoljni bogatim rodom i dobrim kvalitetom. Na njivama požnjevenim juče pšenica je "bacala" od 8 do 10 tona, pa i više, a zrno je suvo kao barut, sa minimalnim procentom vlage i visokim hektolitrom.

- Sa hektara sam dobio 9 tona zrna, a u selu ima proizvođača kod kojih je bacilo i preko vagona. Jesenas sam zasejao francusku sortu Avenija, to je rana sorta, koja je sazrela taman usred ovog toplotnog talasa, pa je štetan uticaj visokih temperatura bio minimalan. Štaviše, odličnog je kvaliteta, sa hektolitrom 81 i vlagom svega 11 procenata - kaže Vladan Đenadić, proizvođač iz Klenja.

Otkupljivači još nisu odredili otkupnu cenu i za sada samo obavljaju prijem pšenice u svojim silosima. Na otkupnim mestima se povremeno stvaraju gužve, naročito u večernjim satima, pa proizvođači sa traktorima i prikolicama punim žita strpljivo čekaju u redu.

Kakav je kukuruz?

Zbog nizvesnosti da li će suša umanjiti prinos kukuruza na jesen, oprezni proizvođači znatne količine pšenice će sačuvati u svojim ambarima.

- Ako kukuruz podbaciti žito ću koristiti kao stočnu hranu. Lako ću prodati ako kukuruz dobro rodi - komentariše Đenadić.

Poljoprivredni stručnjaci prognoziraju da će visoke temperature poslednjih dana uticati na manji prinos sorti pšenice koje kasnije sazrevaju, kao i na njivama koje su jesenas zasejane nakon isteka optimalnog roka.

Ipak, ukoliko vremenske prilike dozvole, žetva sa nešto više od 6.000 hektara u ovom kraju biće završena za manje od nedelju dana, s obzirom na veliki broj kombajna. Vlasnici ovih mašina naplaćuju svoje usluge između 80 i 100 evra po hektaru.

Za 12 meseci izvezena polovina prošlogodišnjeg roda pšenice

Za proteklih godinu dana iz Srbije je izvezeno 741.830 tona pšenice i 105.976 tona brašna od pšenice, a novu žetvu dočekujemo sa 705.000 tona prelaznih zaliha ove robe, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Prema zvaničnoj statistici, u proteklih 11 meseci najviše pšenice otpremljeno je u rumunsku luku Konstancu, 414.029 tona ili 55.81 odsto od ukupnog izvoza.

Italija je postala drugi kupac naše pšenice sa 123.287 tona, što čini 16,62 odsto ukupnog izvoza hlebnog žita. Ostala glavna tržišta su Severna Makedonija, Nemačka, Kosovo i Metohija i u Albanija.

(Telegraf Biznis)