Kilogram malina ima cenu kao kilogram mesa: Hladnjačari se "otimaju" za naše crveno zlato

Berba malina se zahuktava, a uzgajivači crvenog zlata već nakon nekoliko branja zadovoljno trljaju ruke. Ovu cenu niko nije očekivao, jer se kilogram prodaje za 400 dinara, što je istorijski maksimum.

Teme za vas

Meštane ivanjičkih malinogorja obišao je i ministar poljopriivrede, šumarstva i vodoprivrede, Branislav Nedimović.

- Znali smo da će ove godine cena biti visoka, ali ni mi se ovome nismo nadali. Očekivali smo cifru od 270 do 320 dinara; 400 dinara po kilogramu je i za nas iznenađenje, ali dobro je što je tako - kazao je Nedimović.

Veliku potražnju za srpskim crvenim zlatom uslovio je loš rod kod glavnih konkurenta, odnosno u Poljskoj i Čileu. Nedimović apeluje na malinare da ovu dobru godinu i prihode iskoriste kako bi uložili u proizvodnju.

- Godina je dobra, ali je pitanje šta će biti već sledeće. Zato je veoma važno da se ulaže u protivgradne mreže, sistem zaštite, ali i da se zanove zasadi jer  će tako imati mnogo veći rod. U selu Prilike susreo sam se sa domaćinom koji je gajio oko 30 ari starih i odmah pored 30 ari novih zasada malina i prihod je na ovim drugim bio čak tri puta veći. Mora da se ulaže u tehnologiju, kako bi rod bio zagarantovan - istakao je ministar i dodao:

"Za malinom trenutno vlada velika potražnja, a nema je i zato je veoma važno da iskoristimo ovu šansu. Ministarstvo će kroz subvencije takođe pomoći onima koji žele da ulažu u svoje malinjake - izjavio je Nedimović.

Nakon što su imali problema da pronađu radnike, domaćini podno planine Mučanj kod Ivanjice sada su od ranih jutarnjih sati u malinjacima. Neretko je u branju angažovana i čitava porodica, ali ništa im ne pada teško, jer svoj trud sada mogu i da naplate.

- Dočekali smo i to da malina sada košta kao kilogram mesa. Konačno je došlo vreme i da se trud nas poljoprivrednika ceni. Znamo da je velika potražnja za našom malinom, čak i Poljaci prethodnih meseci tragaju za našim crvenim zlatom jer je rod kod njih podbacio. Hladnjačari sada nas zovu i pitaju za voće, a pre je bilo obrnuto. Rod je slidan, ali se nadamo skorijoj kiši kako se plodovi ne bi osušili - kaže Aco Đokić iz sela Brezova.

(Telegraf Biznis/Rina)