Rusi traže samo prvu klasu: Ne mare za sorte, ali trešnja mora biti obima od minimum 24 milimetra

Foto: Rina

Za poslednjih deset godina razmena prehrambene robe naše zemlje s Rusijom je pet puta porasla. Juče je i zvanično stigla potvrda da će još 7 domaćih kompanija moći da izvoze na tržište Evroazijskog ekonomskog saveza.

Izvoz koštičavog voća iz čačanskog kraja ponovo je dozvoljen, nakon što je zbog komplikovanih administrativnih procedura jedno vreme bio stopiran.

Teme za vas

- Do zastoja u izvozu dolazi kada ruska fitosanitarna inspekcija zahteva da se odrade analize na moniliju. To je najčešća bolest koja zahvata koštičavo voće, tada dolazi do sušenja i truljenja plodova. Dodatne analize su usporavale i na nekim mestima potpuno zaustavljale izvoz voća za Rusiju. Dešavalo se da usred sezone, zbog pojave bolesti, stopiraju izvoz - kaže Boris Petrovski, inženjer agronomije.

Ova vest je od velikog značaja za voćare iz ovog kraja, jer su se Rusi prethodnih godina pokazali kao zahtevni kupci, ali i izuzetno dobre platiše. Najveći deo roda ekstra kvaliteta - odlazi upravo tamo.

- Njihov glavni zahtev je izuzetan kvalitet. Nisu im toliko važne sorte, koliko ima je bitan izgled plodova. Voće mora da bude što krupnije, bez ikakvih oštećenja, dobro obrano i spakovano. Da bi trešnja završila na ruskom tržištu mora da ima obim od minimum 24 milimetra, dok višnja treba da bude veličine od bar 22 mm - kaže Petrovski i dodaje da Rusi traže samo prvu klasu.

- Naši voćari se trude da ispune njihove rigorozne kriterijume. Ulažu u sisteme navodnjavanja i agrotehničke mere, jer znaju da samo ukoliko imaju kvalitet mogu da profitiraju - navodi dalje.

Iz Srbije se za Rusiju najviše izvoze jabuke, potom nektarine, breskve, višnje i borovnice. Izvoznicima su lakše plasiranje robe na to tržište, pre svega jagodičastog voća, omogućila i nova pravila doneta prošle godine po kojima je neophodni minimalni kapacitet hladnjača smanjen sa 500 na 200 tona.

Po novoj Uredbi o evidenciji izvoznika voća i povrća u Rusiju, izvoznici šljiva, trešanja, višanja, jagoda, malina, borovnica, kupina, ribizli, drenjina, brusnica i sličnog sitnog voća - moraće u vlasništvu ili zakupu da imaju hladnjaču kapaciteta najmanje 200 tona.

(Telegraf Biznis/Rina)