Nemci znaju šta valja: Šljiva ranka među najkrupnijim srpskim sortama, otkupna cena tri puta veća

Foto: RINA

Među najzastupljenijim voćnim vrstama u Srbiji su šljive, a one čačanske pronašle su svoje mesto i na rafovima nemačkih marketa i to po ceni od tri evra po kilogramu, kao što je Telegraf Biznis već pisao. Iako je potražnja za čačanskom rankom izuzetno velika, stabala pod ovom sortom sve je manje.

„To su izuzetno kvalitetne šljive, koje se odlikuju izuzetnom krupnoćom i ukusom. Čačanska ranka na branje stiže pre svih ostalih šljiva i zato ima najbolju otkupnu cenu. Dok ostale sorte po kilogramu koštaju oko 30, ona ima otkupnu cenu od 100 dinara. Nije zahtevna voćka, a prinosi koje daje su oko 20 tona po hektaru“, rekao je za RINU Goran Nikitović, voćar iz sela Miokovci.

Najviše šljiva iz ovog voćarskog kraja ide na evropsko i rusko tržište. Kupci uzimaju samo prvu klasu, koja ispunjave visoke kriterijume propisane od strane uvoznika. Čačanska ranka najviše se koristi kao konzumna sorta, ali zbog umanjenog roda ove godine završiće i u prerađivčakoj industriji.

„Rod je poprilično desetkovan kroz brojne vremenske nepogode, a skorašnji grad je uništio oko 40 odsto. Gradobitna roba svakako ide u dzem i rakiju, dok ove šljive koje imaju odrđenu veličinu i gramažu idu u direktnu prodaju. Osim malina, ove godine izuzetno su tražene i kajsije i šljive iz Srbije, ali problem je svakako što ih malo ima“, kaže Goran.

Osim šljive ranke, prepozntljive sorte nastale su i u Institutu za voćarstvo u Čačku. U srpskim zasadima preovlađuju čačanska lepotica, čačanska rodna, a veliko intersovanje vlada i za nove sorte nadu i divnu.

Srbija je zajedno sa Kinom i Rumunijom, među vodećim zemljama kada je reč o proizvodnji šljive sa preko 40.000 posađenih stabala. Stručnjaci sa Instituta za voćarstvo iz Čačka uspeli su, kroz projekat rejonizacije, da pozicioniraju srpsku šljivu tamo gde ona zapravo treba da bude.

(Telegraf Biznis/RINA)