Mapa GMO njiva u Srbiji: Ovde su sve gajili zabranjenu soju, parcele i u okolini velikih gradova
Kada se dokaže da se na perceli nalazi usev soje koji je genetički modifikovan donosi se Rešenje o uništavanju useva i pokreće se prekršajni postupak, kažu nam u resornom ministarstvu
GMO je jedan od najomraženijih pojmova kod nas, pa ipak, slabo o njemu i znamo. Uglavnom se posmatra u negativnom kontekstu. Nije mnogo drugačije ni u svetu, a aktivisti protiv GMO imaju pune ruke posla. S druge strane, države na različite načine crpe one pozitivne strane.
Tako na primer, Španija GMO tehnologiju koristi samo u oblastima gde ima ekstremno veliki problem sa kukuruznim plamencom, koji ne može drugačije da reši.
Argentina je zvanično postala prva država na svetu koja je odobrila gajenje i upotrebu GMO pšenice otporne na sušu.
U Srbiji, uzgoj, promet i upotreba genetički modifikovanih organizama (GMO) zabranjena je. U hrani za stoku dozvoljeno je da se ovakva hrana nađe, ali samo do 0,9 odsto. Da se GM hrana već nalazi na našim trpezama, potvrđuju i stručnjaci koji ističu da je najviše ima u prerađenoj hrani stranog porekla, ali u procentu koji se toleriše u EU.
Međutim, u našoj zemlji se i dalje gaji genetski modifikovana soja. Poljoprivrednici je uglavnom koriste za ishranu stoke.
Kako je potvrđeno našem portalu, poslednja kontrola fitosanitarne inspekcije Ministarstva poljoprivrede, pokazala je da od 640 uzoraka i kontrolisanih parcela, na 29 njiva pronađena GM soja. Kazne postoje.
U kojim mestima u Srbiji su nađene GMO njive?
- Na osnovu podataka dobijenih iz kontrole od strane fitosanitarna inspekcije parcele na kojima se nalazi usev GMO soje, nalaze se na teritoriji gradova Novi Sad i Valjevo, kao i na teritoriji opština Кnić, Ub i Loznica - rekli su za Telegraf Biznis iz Ministarstva poljoprivrede.
Prema rečima naših sagovornika, kada se dokaže da se na perceli nalazi usev soje koji je genetički modifikovan donosi se Rešenje o uništavanju useva vlasniku ili korisniku parcele i protiv istog pokreće se prekršajni postupak.
Kazne za poljoprivrednike su novčane, dok uništavanje soje obavlja sam vlasnik, tanjiranjem, i to u prisustvu nadležne inspekcije.
- Po Zakonu o GMO, za fizičko lice za prekršaj iz člana 49. predviđena je novačana kazna od 30.000 do 50.000 dinara - navode nam.
Kompanije mogu biti kažnjene od 500.000 do tri miliona dinara.
Da li biste kupili meso od životinje koja se hranila GMO sojom? Pišite nam u komentarima
Video: Negde tu iznad duge: Ovaj vrt je raj za oči i hrana za dušu koja naprosto mami
(Telegraf Biznis)
Video: Anđelković o zaposlenima, situaciji na KiM i važnom gostu: Ono što je Pošta nekada bila, više nije
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Map
A od kud im seme,da nema semena nebi sijali
Podelite komentar
Strasno
Neka nam je Bog u pomoci. Dakle, ovaj narod nije normalan.
Podelite komentar
Marina
Ne bih nikad kupila GMO proizvod niti meso. A da li znamo šta kupujemo to se pitam. Da li je baš sve na deklaraciji tačno. Ja sam počela u sve da sumnjam.
Podelite komentar