Uvezu sastojke, spakuju u Srbiji, pa zalepe na etiketu "domaći proizvod": Perfidno varanje kupaca

Foto: Shutterstock

Pojedine kompanije označe proizvode kao "domaće" iako sirovinu uvezu, a to je varanje potrošača. To pravilo važi i za tržište EU, gde se o tome trenutno vodi rasprava, ali i u Srbiji.

Biljana Borzan, poslanica u evropskom parlamentu kaže da je to "perfidno" zavaravanje potrošača, a njeni amandmani za transparentnije označavanje porekla proizvoda usvojeni u Evropskom parlamentu.

Teme za vas

Borzan je u svojim amandmanima zatražila da se proširi sastav označavanja porekla sirovine na prehrambenim proizvodima navođenjem zemlje porekla, tačani udeo meda iz EU u odnosu na treće zemlje, na primer Kinu, kao i vidljivije označavanje porekla primarne sirovine na prehrambenim proizvodima koji se prodaju na tržištu Unije.

- Proizvođači koriste činjenicu da u svakoj državi članici, 70 i više posto građana preferira domaće proizvode, i na taj način ih zapravo privlače da misle da su dobili domaće proizvode - kazala je Borzan. O tome je i ranije govorila u intervju za Telegraf Biznis.

I sagovornik našeg portala navodi da je reč o klasičnom varanju, jer se kupac dovodi u zabludu.

Odakle je hrana jedna od najvažnijih informacija za kupca

Osim toga, iz koje zemlje je određena hrana i koje je njeno poreklo jeste jedna od glavnih informacija na osnovu koje se potrošaći odlučuju na kupovinu. Zbog toga je neophodno da, bez izuzetka, tu informaciju imaju na svakom proizvodu.

- To je automatski dovođenje potrošača u zabludu. Njemu nisu date potpune informacije zbog čega je moguće da bi doneo drugačiju ekonomsku odluku da je imao sve podatke na raspolaganju - kaže za naš portal Marko Dragić, pravni savetnik pri NOPS.

On ukazuje da je na našem tržištu poslednjih godina prisutno i obležavanje tzv. žiga koji jasno ukazuje na domaće poreklo proizvoda. Samim tim, neki drugi proizvodi ne bi smeli da nose taj naziv.

Foto: Shutterstock

Preciznije, proizvodi, samo zato što su spakovani u Srbiji, ne nazivaju se "domaćim".

Dragić ističe da je činjenica da proizvođačima nedostaje sirovina i da nema ništa sporno u tome što ih uvoze, ali potrošač mora da bude o tome obavešten, a ne da se zavarava skrivanjem podatka.

Postojeća je praksa, pojašnjava Borzan, da na prednjoj strani proizvoda piše "domaće i sl, a na poleđini sitnim slovima koje morate povećati lupom, da je zemlja porekla sirovine neka druga".

Ako je na primer, kulen u Vojvodini proizveden od uvoznog mesa, taj podatak morao biti “jasno naznačen na pakovanju". Odnosno, kompanije ne bi smele da varaju kupce tako što će napisati da je sok od paradajza domaći, ako je sok napravljen od paradajza uvezenog iz Albanije.

(V.B.)