"Neću imati ni 200 kg po jutru": Domaća proizvodnja odavno ne pokriva potrebe, omiljenu namirnicu uvozimo

Povrtari u Banatu počeli su da žanju pasulj, a u Bačkoj taj posao im sleduje naredne sedmice.

Teme za vas

Prvi rezultati žetve u Banatu pokazuju da će pasulja biti ispod prosečnog prinosa, dok se povrtari iz Bačke ne izjašnjavaju kakav rod očekuju jer treba prvo da kombajni uđu u njive. Jedino napominju da su u sušnoj i toploj godini tokom vegetacije ove povrtarsko-ratarske kulture primenili svu agrotehniku.

Povrtar Branislav Petrović iz Ravnog Topolovca, u opštini Žitište, koji dugo godina seje pasulj sumporaš, kazao je za Dnevnik da prvi rezultati žetve pokazuju da će pasulja imati ispod prosečnog prinosa, svega nekoliko stotina kilograma.

"Godina neće biti baš loša, ali ni dobra. Tokom juna, kada je pasulju najviše trebalo kiše, nje nije bilo. Zato sam ga navodnjavao, četiri puta palio sisteme za navodnjavanje. Međutim, visoke dnevne temperature nisu mu godile i mahune nisu pune", rekao je Petrović.

Višedecenijski proizvođač pasulja Dragan Magazinović iz istog mesta nije zalivao pasulj, mada ima tifone, pošto je kanal odakle je crpeo vodu presušio.

"Ne pamtim ovako sušno i toplo leto", kazao je Magazinović. "Pasulja, šarenog i žuto-zelenog, neću imati ni 200 kilograma po jutru. Više sam kilograma pasulja potrošio za setvu nego što sam ga dobio u žetvi."

Docent na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu dr Đorđe Vojnović veli da je ove godine u Banatu žetva pasulja uveliko počela, jer je ranije sejan, u drugoj dekadi aprila, dok je u Bačkoj setva kasnila zbog pet kišnih dana u drugoj dekadi aprila, kada je, u zavisnosti od lokaliteta, palo i do dva puta više kiše u odnosu na višegodišnji prosek.

"Dodatno, pet kišnih dana tokom prve dekade maja u Bačkoj doprinelo je formiranju pokorice, što je dodatno usporilo nicanje pasulja, i to je razlog zašto će Bačvani pasulj malo kasnije žeti", dodaje docent Vojnović i ističe da domaći nepovoljni agroekološki uslovi, poput ove i ranijih godina, dovode do toga da imamo znatno manje prinose pasulja, u proseku oko tonu po hektaru.

"Uz navodnjavanje i korišćenje sertifikovanog setvenog materijala mogu se ostvariti prinosi od najmanje dve do dve i po tone po hektaru. Zato je za postizanje visokih i stabilnih prinosa neophodno ulagati u sisteme za navodnjavanje, posebno zbog sve češćih sušnih perioda i klimatskih oscilacija. Unapređenjem proizvodnje kroz kvalitetan sertifikovan setveni materijal, navodnjavanje i primenu savremene agrotehnike, naša zemlja bi mogla ne samo da zadovolji sopstvene potrebe, već i da razvije izvozni potencijal."

Domaća proizvodnja odavno ne pokriva naše potrebe, iako je pasulj nezaobilazna namirnica u ishrani ovdašnjeg stanovništva. U Srbiji se pasulj najčešće gaji na oko 7.000 hektara, s prosečnim prinosom koji retko prelazi tonu po hektaru.

Najviše se uvozi iz Kirgistana

Po podacima Privredne komore Srbije, prošle godine uvezli smo pasulja u ukupnoj vrednosti od 22,4 miliona evra. Najviše smo ga kupovali iz Kirgistana (za 10 miliona evra), Bugarske (3,7 miliona evra), Poljske (2,9 miliona) i Egipta (2,5 miliona evra). S druge strane, pasulj smo izvezli prošle godine u vrednosti od tri i po miliona evra.

Glavni spoljnotrgovinski partneri bili su nam Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Crna Gora. Najčešće sorte u uvozu su beli pasulj krupnog zrna, pasulj šarenog zrna, crveni pasulj i sitnozrni beli pasulj. U izvozu su najzastupljeniji bili sorta tetovac i visokokvalitetan tip pasulja krupnog belog zrna.

(Telegraf Biznis/Dnevnik)