Šta će biti s medom i zašto Evropa strepi? "Bagremovog maltene nema ove godine"

Foto: Pixabay

"Evropa očekuje najgore prinose meda u istoriji" jeste nešto što se može pročitati u poslednje vreme, a razlog tome su, kako se navodi, klimatske promene: naime, sezona cvetanja krenula je ranije, a trajala kraće, dok su mraz i loši vremenski uslovi dodatno naneli štetu pčelarima.

Konkretno, francuski pčelari očekuju najlošije prinose meda u poslednjih najmanje 50 godina, a Rojters piše da je neuobičajeno hladno i vlažno vreme sprečilo pčele da ga proizvedu. Udruženje pčelara iz ove zemlje, UNAF, saopštava da će prinos za ovu godinu biti između 7.000 i 9.000 tona, što je samo trećina količine prikupljene 2020.

Kristijan Pons, predsednik UNAF-a, rekao je da pčelari širom Evrope imaju slične probleme zbog lošeg vremena i klimatskih promena koje će imati trajni uticaj na proizvodnju. Iz udruženja poručuju da će ova godina biti "katastrofalna za med", jer su na području Francuske uslovi bili veoma teški za pčele letos i proletos.

Teme za vas

Dalje se navodi da promene vezane za klimu - sada uzimaju danas, iako je situacija sve gora već 15 godina unazad. U mnogim predelima Francuske sezona ispaše završava se već nakon jula, dok je ranijih decenija trajala nekoliko nedelja duže.

Iz UNAF-a napominju da zbog svega toga, bagremovog meda ove godine maltene neće biti, i to drugu godinu zaredom. S druge strane, proizvodnja meda od kestena i suncokreta bila je veoma slaba. "Berba šumskog, planinskog i borovog meda takođe je razočaravajuća, jer je sezona cvetanja bila prekratka, a samo onaj od lavande na mediteranskom jugoistoku zemlje dao je dobar rod", saopštio je UNAF.

I pčelari iz Slovenije se žale na isti problem, piše Politiko. Peter Kozmus iz Slovenačkog saveza pčelara ističe da je godina jako loša i da gotovo 80 odsto nije dalo nikakve prinose. Takođe, i Italijani imaju razloga za brigu: uzgajivači su čak povećali broj košnica kako bi preživeli.

(Telegraf Biznis)