Jaganjci pojeftinili posle praznika, a farmer iz Mačve poručuje: "Ko bude imao jagnje dobro će zaraditi"

Foto: D.G.

Kao svake i ove godine, posle novogodišnjih i božićnih praznika, cene stoke su počele da "idu na dole", približno istim tempom kako su odmah posle Svetog Nikole "odletele u nebo".

Tako je i cena jaganjaca, za kojima je vladala prava pomama, sa nezapamćeno visokih 400 pala na 350 dinara za kilogram žive vage. Međutim, to ne zabrinjava farmera Dragana Lukića iz Salaša Noćajskog, koji prognozira da cena može još "malo da padne", ali ne ispod 300 dinara po kilogramu i stočarima savetuje da nipošto ne odustaju od tova.

- Neće se pokajati, evo mogu da potpišem da ove godine cena neće biti niža od 300 dinara. Ona će omogućiti svima da zarade, kako seljacima tako i klanicama. Potražnja na tržištu je velika, videlo se to pred novu godinu i Božić kada je bilo teško pronaći jagnje i po 400 dinara za kilogram. Osim što je manje ovaca, krenuo je izvoz žive stoke u Izrael, kao i na tržište u regionu, u Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju, pa sam ubeđen da nikada više jagnje žive vage neće koštati ispod 300 dinara - ocenjuje Lukić.

Iskusni farmer, koji godišnje iz dotova na tržište isporuči više stotina jaganjaca, dodaje da je 2019. godina, kada je krenula pandemija korona virusa bila pogubna za ovčarstvo. Zbog zatvaranja tržišta u proleće i leto kilogram žive vage prodavao se najviše po 180 do 190 dinara, što je mnoge stočare oteralo u gubitak pa su rasprodali stada i zatvorili obore.

Foto: D.G.

- Ja sam te godine izgubio oko 2.500 evra čiste zarade, jer sam jaganjce kupovao po 300 dinara i posle dotova ih prodavao po 180. Ali nisam odustao već sam pokrio gubitak tako što sam obezbedio jeftiniju hranu. Nabavio sam vagon i po suncokretove pleve po dva dinara za kilogram, mekinje i premikse i sa svojih njiva obezbedio dovoljno kukuruza, seno i oko hiljadu bala ječmene slame. Da sam morao da kupujem pšenicu i kukuruz i ja bih propao - dodaje Lukić.

Vredni farmer iz Salaša Noćajskog se nada dobroj zaradi ove godine zahvaljujući i tome što sa svog imanja obezbeđuje najveće količine hrane. Seje pšenicu, ječam, kukuruz, lucerku, a kupuje samo premikse i so.

- Radi se cele godine, ne može drugačije - dodaje na kraju.

(Telegraf Biznis)