Tenzije između Ukrajine i Rusije "podgrevaju" tržište: Da li će to uticati na rast cena žitarica?

Foto: Pixabay

Srbija ima dovoljno zaliha žitarica i u narednom periodu se ne očekuju neke značajnije promene na domaćem tržištu, kaže direktor Produktne berze u Novom Sadu, Miloš Janjić.

- Na domaćem tržištu, usled dovoljnih zaliha žitarica i poljoprivrednih proizvoda ne treba očekivati neke izrazite interne oscilacije, ali svetsko tržište moramo pratiti i reagovati u odnosu na globalna dešavanja - ocenio je Janjić.

Teme za vas

Vreme niskih cena poljoprivrednih proizvoda je definitivo prošlo, a još jedan faktor koji u poslednje vreme podgreva tržište su geopolitičke okolnosti odnosno dešavanja između Ukrajine i Rusije, što sve dodatno povećava nervozu, jer je tržište postalo preosetljivo na svaku informaciju, ocenjuje Janjić.

- Imamo u ponudi dovoljno žitarica i zbog toga se u narednom periodu ne očekuju neke bitne promene na domaćem tržištu. Trenutno se kukuruzom i pšenicom trguje u većem obimu u odnosu na soju, čiji je pad proizvodnje, zbog prošlogodišnjih loših klimatskih uslova, umanjio ponudu ove žitarice - rekao je.

Naglasio je da Srbija ima dovoljno poljoprivrednih proizvoda i za svoje potrebe i za izvoz, iako je u 2021. proizvodnoj godini zabeležen naveći broj tropskih dana, uz odsustvo padavina, što je značilo da je to bila jedna od "najstresnijih" godina za biljke.

Na pitanje kako ocenjuje prilike na globalnom tržištu žitarica, šta se najviše kupuje, ko najviše kupuje i da li ima dovoljno žitarica, kaže da cene svih roba, kao što vidimo u svakodnevnom životu, u poslednjih godinu i po dana beleže izrazit uzlazni trend.

Trend nije zaobišao ni globalno tržište

"A pošto smo mi samo ''kap u moru'' tog globalnog tržišta, na istom talasu se kreću i cene u Srbiji. Još jedan faktor koji u poslednje vreme podgreva tržište su geopolitičke okolnosti, odnosno dešavanja između Ukrajine i Rusije, što dodatno povećava nervozu. Tržište je postalo preosetljivo na svaku informaciju ili, još gore, na svaku najavu nekog događaja", naveo je on.

Napomenuo je da su tradicionalno najveći kupci žitarica zemlje sa Severa Afrike, Bliskog Istoka i Kina, kao najveći svetski uvoznik žitarica i uljarica.

Foto: Pexels/ Suzy Hazelwood

Kina je ujedno i zemlja sa navećim svetskim zalihama kukuruza, pšenice i soje jer, prema procenama, ona drži 69 odsto zaliha kukuruza, 50 odsto pšenice i 35 odsto soje, naveo je direktor Produktne berze Novi Sad.

- Ciklično, na svakih četiri, pet godina dogodi se određeni faktor koji dovede do većeg rasta cena na globalnom nivou. Ako današnje cene uporedimo sa onima iz januara 2020, pre pojave globalne pandemije, kada je kilogram kukuruza koštao u proseku 15,15 dinara po kilogramu bez PDV-a, pšenice 19,40 din, a soje 39,54 din, možemo reći da su današnje cene od 27,50 dinara po kilogramu bez PDV-a za kukuruz, 31,40 dinara za pšenicu i 75 dinara za soju - izuzetno visoke - ukazao je Janjić.

Na pitanje da li će se ponuda i cene na našoj Produktnoj berzi stabilizovati u narednom periodu, jer je krajem januara ponuđena i prva količina pšenice roda 2022. godine, kaže:

- Što se tiče uticaja novog roda na trenutna cenovna kretanja, još je rano govoriti. Prve ozbiljnije procene će se vršiti na kraju zime odnosno kad se vidi da li ima određenih posledica na stanje ozimih useva. Pojava ponude za pšenicom roda 2022. po ceni od 28,00 dinara za kilogram bez PDV-a i odsustvo potražnje za tom žitaricom, sugeriše da trenutne procene kupaca nisu na tom nivou.

(Telegraf Biznis/Tanjug)