Srbija troši oko 11 miliona evra na avokado godišnje

Srbija je potpuno zavisna od uvoza avokada, na šta godišnje troši oko 11 miliona evra, dok globalni potresi u lancima snabdevanja direktno utiču na ovaj trend. Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), naša zemlja je tokom prošle godine uvezla 3.176,4 tone avokada, primarno iz Perua, Kolumbije, Čilea i Izraela.

Međutim, dok domaća tražnja raste, najveći svetski distributeri suočavaju se sa ozbiljnom bezbednosnom krizom u Meksiku, vodećem globalnom proizvođaču – što primorava industriju na radikalnu diverzifikaciju koja menja mapu uvoza i cenu ovog voća na evropskom tržištu piše Biznis.rs.

Teme za vas

Iako klimatske promene donose toplija leta na Balkan, agroekonomski uslovi u Srbiji ne dozvoljavaju prelazak sa uvoznog na domaći model. Ključni limitirajući faktori su niske zimske temperature i rani mrazevi na koje je ova tropska kultura izuzetno osetljiva.

Iz Privredne komore Srbije naglašavaju da komercijalna proizvodnja trenutno nije ekonomski opravdana:

"U perspektivi se ne može u potpunosti isključiti mogućnost oglednog gajenja u posebno povoljnim mikroklimatskim uslovima ili zaštićenom prostoru. Međutim, za razvoj komercijalne proizvodnje bilo bi neophodno prethodno ispitati otpornost odgovarajućih sorti na hladnoću, mogućnosti prezimljavanja, potrebe za navodnjavanjem i ukupnu ekonomsku opravdanost".

Zbog nedostatka komparativnih klimatskih prednosti, srpsko tržište, ugostiteljski sektor i prerađivačka industrija ostaju u potpunosti izloženi globalnim geopolitičkim i logističkim kretanjima.

Razlog zbog kojeg distributeri koji snabdevaju i evropsko tržište menjaju strategiju leži u meksičkoj saveznoj državi Mičoakan, ključnom svetskom bazenu za uzgoj avokada. Tamošnje organizovane kriminalne grupe sprovode sistemske iznude od poljoprivrednika i pakera, a eskalacija nasilja redovno blokira izvozne rute.

Zabrinutost je dostigla vrhunac kada su Sjedinjene Američke Države, koje upijaju čak 90 odsto meksičkog izvoza avokada (oko 1,2 miliona tona godišnje), privremeno obustavile sve inspekcije u Mičoakanu zbog direktnih bezbednosnih pretnji po njihovo osoblje.

Kako prenosi agencija Reuters, ovo je treći veliki prekid u poslednjih nekoliko godina (nakon kriza 2022. i 2024. godine). Zbog toga je meksička vlada na teren morala da izvede više od 1.500 vojnika i pripadnika Nacionalne garde kako bi obezbedila pakirnice i transportne pravce.

Ovi hronični bezbednosni rizici pokrenuli su talas konsolidacije i migracije kapitala među najvećim igračima. Američki gigant „Mission Produce“ ubrzano preusmerava svoje operacije i jača lance snabdevanja u Peruu i Gvatemali kako bi smanjio izloženost meksičkom riziku. Istovremeno, kako piše Financial Times, kompanija je preuzela svog konkurenta – „Calavo Growers“, drugog velikog američkog igrača u ovom poslu, i priprema se za dalji rast potrošnje.

Ovaj strateški manevar omogućava najvećim distributerima da kontrolišu globalne zalihe. Posledično, to utiče i na uvozne pravce prema Evropi i Srbiji, a pritisak na alternativna tržišta poput Perua i Čilea (iz kojih Srbija dominantno uvozi) može značajno podići nabavne cene na globalnom nivou, što domaći potrošači na kraju osete na kasama u supermarketima.

Najveći proizvođači su Meksiko, Kolumbija, Dominikanska Republika i Peru, dok značajnu proizvodnju imaju i Indonezija, Kenija, Brazil, Čile, Izrael i druge zemlje.

(Telegraf Biznis/Biznis.rs)