Tražili smo naše maline u Parizu: Gde se kriju ako ih toliko uvoze?

Pariz je grad svetlosti, ljubavi, ali i jakih cena. Kao što smo već pisali, gotovo prema svim statistikama francuska prestonica je najskuplji grad za život u Evropskoj uniji, i sedmi u svetu.

Tu su kirija, računi, gradski prevoz, ali i hrana i piće. Ako uporedimo cene, od 17 namirnica, u Parizu je najskuplje bar njih 12. Cena svega raste kako se približavate turističkim znamenitostima poput Ajfelovog tornja. Ne samo da ćete ručak platiti skuplje, nego Francuzi naplaćuju i sam "pogled" na atrakcije.

Teme za vas

Prosečna plata Parižanina jeste oko 2.500 evra, ali za turiste je savet da pametno biraju i obrate pažnju na detalje i stavke u meniju.

Privuklo nam je pažnju što na gotovo svakom kutku ulica postoji voćni market. Sočno, sveže, čisto i raznovrsno voće prosto mami za polica. Tu možete naći gotovo sve što poželite od voća, i utisak je da ih ima više po kvartu nego marketa robe široke potrošnje.

Bobičasto voće je u ovo vreme sezonsko, pa je njihova cena srazmerna godišnjem dobu, a mi smo tražili naše maline. Međutim, bezuspešno - obišli smo dobar deo grada, i svratili do nekoliko sličnih voćnih marketa ali nismo ugledali one sa našeg podneblja iako bi, statistika pokazuje, moralo biti negde o onih iz Srbije.

Prema poslednjih podacima, jedan od najvećih uvoznika srpske maline je upravo Francuska. 

Umesto naše, mi smo, kao što možete videti na fotografijama, nalazili one uvezene iz Maroka ili Španije. Uslikali smo i cene.

Srbija izvozi 97 odsto maline u EU (Nemačka, Francuska, Holandija, Belgija ). Izvozi se kao zamrznuta – manje kao sveža, dok se proizvodi od maline, višeg stepena prerade, skoro ne proizvode. Na tržištu širom sveta se nudi skoro 4.000 artikala, proizvoda od maline. Za sada samo deo proizvođača maline prihvatio je savete stručnjaka da je vreme da se udruže i pokrenu proizvodnju sokova, sirupa, džemova, hrane za decu od malina.

Za deset meseci prošle godine malina je iz Srbije izvezena u vrednosti od 290 miliona evra za razliku od 2020. godine kada je za isti period vrednost izvoza iznosila 215 miliona evra.

Međutim, trenutno je izvoz zaista smanjen. U prva četiri meseca ove godine izvoz maline je bio za oko 30 odsto manji u odnosu na prosek prethodnih godina, rečeno je u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Iz PKS objašnajvaju da podaci sa velikih izvoznih tržišta, pre svega Zapadne Evrope gde se najviše prodaje srpska malina, pokazuju da je prodaja maline u supermarketima širom Evrope opala za 20-30 odsto u odnosu na isti period 2020. i 2021. godine.

Kao glavni razlog navodi se visoka cena, uslovljena veoma visokom otkupnom cenom sveže maline u prošlogodišnjoj berbi.

Uz podatke o prodaji malina u prethodnom periodu, prikazana je i detaljna analiza koja je pokazala da je uobičajeni udeo otkupne cene u odnosu na troškove otkupa, prerade i prodaje - 50 do 60 odsto.

(Telegraf Biznis)