Porodica Šinka sa prvim prolećnim zracima ide u livadu: Prave jedinstveno slatko po receptu starom 70 godina

Vineta, Negovan i njihov sin Nemanja Šinka, kao i baka Dragica, sa prvim sunčanim danima zalaze u cvetna šumska i livadska polja na obroncima Stare planine kako bi ubrali najlepše ljubičice za nesvakidašnje slatko na ovim prostorima.

- Recept za slatko od ljubičice je našoj porodici poznat već više od 70 godina, s tim što je svaka generacija usavršavala kvalitet - priča za Plodnu zemlju Nemanja Šinka ispred porodičnog domaćinstva "Šinkina teglica" iz Knjaževca.

Teme za vas

Kako priča, nastalo je sasvim slučajno pre dve godine.

- Majka je ponašla stare recepte u kućici na selu i rešila da isproba neke od njih. Prijateljima se to svidelo i rešili smo da se oprobamo kao mali proizvođači zdrave hrane, a posle prvih narudžbina i pohvala kupaca, znali smo da smo na dobrom putu.

Među starim receptima, sakrilo se i ono za slatko od ljubičice. Naime, selo Dejanovac, odakle je Vineta, smešteno je u jednom siromašnom kraju uže Srbije.

Žene iz tih sela su bile "dovitljive", pa su slatka pravile od onoga što nađu u prirodi, te pored recepta za slatko od ljubičice, ne čudi što se pronašao i onaj za slatko od jorgovana, bagrema...

- Taj recept smo malo prilagodili i poboljšali, pa pravimo slatko od latica sveže ubranih ljubičica. A kako se pravi? Prethodno ubrane ljubičice operete i stavite da se malo prokuvaju. Zatim dodate šećer, prstohvat limuntusa i kuvate do željene gustine. Gotovo slatko sipate u tegle. Odnos i količina latica i šećera ostaće naša mala tajna, jer smo se dosta namučili da ovo slatko dovedemo do savršenstva - kaže Nemanja.

Ljubičice sa Midžora 

Za jednu teglu potrebno je puno ljubičica, truda i vremena.

- Mi slatko pravimo od latica ljubičica, pa od ubranih ljubičica treba skinuti samo latice. Dosta tu otpada, 2/3, a nekada i ¾ na čašicu, a latice su vrlo lagane. Tako da i kada se kući vratite sa punom korpicom ljubičica osim što vas čeka ceo dan čišćenja, dobićete latice možda za 3-4 teglice. Iako sam proces kuvanja i spremanja deluje prosto, nije lako doći do toga. Cela porodica učestvuje u branju i čišćenju, ponekad i ceo dan, da bi smo na kraju mogli da napravimo 3-4 teglica ovog slatka. Zato je ovo slatko pravi delikates među ukusima. Možemo reći da su nam ljubičica ali i borovnica najteži za branje. Borovnicu beremo ručno, a ona je i sitna i raste na nepristupačnim terenima. Beremo je podno najvišeg vrha uže Srbije, Midžora koji se nalazi na 2.169 metara nadmorske visine - ističe Negovan.

Slatko od cvetova ima svoju posebnu boju i ukus.

Svako slatko ima svoju specifičnu boju i ukus. Slatko od ljubičica je kristalno ljubičaste boje, mekane teksture i karakterističnog i jedinstvenog ukusa. Sladokusci kažu da se ovo slatko ne može uporediti ni sa jednim drugim. Slatko od bagrema sa druge strane ima žuto-belu nijansu, a poseduje intenzivan ukus. Najsličniji je bagremovom medu. Jorgovan je tamno ljubičaste boje i sa blagim citrusnim ukusom. Preovladava miris jorgovana. Slatko od majskih ruža je nežno roze boje, a ukus je isti kao da jedete ratluk od ruže. Dominantan je miris majskih ruža. Ostale proizvode prave sa malom količinom šećera tako da preovladava ukus voća od koga je slatko napravljeno.

- Naše proizvode možete prepoznati i zatvorenih očiju od kog su voća napravljeni - ističe Vineta.

Sve što nepce poželi

Sirovinu za proizvode nabavljaju ili na Staroj planini ili je to iz njihovog malog voćnjaka. Na Staroj planini uglavnom beru šumsko voće. Ukoliko im i ponestane sirovine, kupuju je od lokalnih i proverenih voćara, koji isto tako kao i oni ne prskaju voće.

- U proleće, u martu i aprilu beremo ljubičicu i od nje pravimo slatko. Zatim krajem aprila početkom maja stiže jorgovan, potom bagrem, a zatim u maju i majska ruža. Domaće jagode kod nas stižu krajem maja i početkom juna, kad im je i vreme, jer naše jagode nisu iz plastenika, već rastu pod otvorenim nebom. Takođe i šumske jagode beremo u junu kada im je i vreme. U junu imamo i ribizlu, kajsiju, trešnje, kruške, krajem juna višnje. U julu breskve. Od šumskog voća imamo divlju borovnicu u avgustu kao i divlju kupinu, a krajem avgusta beremo divlju malinu. U jesen sazrevaju smokve, dunje, a na kraju beremo trnjinu i mušmulu sa kojom završavamo sezonu - kaže Vineta.

Problemi malih proizvođača

Kako ističu, bez dobrog marketinga džaba kvalitet.

„Malim proizvođačima je mnogo teže da plasiraju svoj brend u odnosu na velike kompanije, jer velike kompanije imaju više resursa. Za malog proizvođača najbitniji je marketing, jer bez dobrog marketinga džabe vam kvalitetan proizvod jer niko neće znati za vas. Mi smo se u marketingu snašli veoma dobro, jer naš marketing vodi sin Nemanja, koji po struci jeste master istoričar ali se odlično snašao. Kao nov izazov pred nama jeste cilj da održimo kvalitet naših proizvoda, a da povećamo proizvodnju. Promocijom naših proizvoda kao i pravljenje novih, želimo da zdrava hrana stigne do što više sladokusaca širom Srbije, a i šire - kaže Negovan.

Kupci najviše traže proizvode "Šinkine teglice" od šumskih plodova, divlje maline, brusnice, borovnice, divlje kupine, mušmula, šumskih jagoda, trnjina.

- Od kada smo počeli da pravimo slatka od ljubičice, jorgovana i bagrema, sve više ljudi naručuje i njih, jer nemaju gde drugde da pronađu. Mnogi prvi put kod nas čuju za neka slatka. Takvo je i slatko od šargarepe. Mi se trudimo da imamo što više proizvoda koji su specifični i koji se mogu naći samo kod nas.

Posebnost "Šinkine teglice" su i voćni namazi koji se dosta razlikuju od klasičnih džemova.

(Telegraf Biznis)