Paradajz apokalipsa: Prodaju ga u bescenje ili bacaju u smeće

Stanovnici opštine Matca u Rumuniji poznati su po uzgoju povrća. To je ono što rade najbolje, vole najviše i od čega žele da žive. Međutim, to je teško izvodljivo kada ne uspeju da prodaju paradajz čak ni za 1,5 lej (oko 35 dinara) po kilogramu.

U oblasti sa idealnim poljoprivrednim zemljištem, na 60 metara nadmorske visine, živi oko 11.000 ljudi piše sajt libertatea.

Teme za vas

Uzgajivači donose svoju robu u kartonskim kutijama, a zatim stoički čekaju da se mušterije pojave. Kupci su s druge strane relativno mladi i zahtevni.

Pipkaju paradajz, mirišu ga, a zatim ga vrate nazad.

"Lej, 50 kila", odgovara na upit prodavac, na šta kupac ponavlja reči, vraća paradajz i odlazi da pita za cenu na sledećoj kombi-tezgi.

Od proizvođača, poput Cezara, distrubuteri kupuju paradajz i nose ga na pijace u gradovima, ili ga prodaju u selima, po nekoliko puta višoj ceni.

To se dešava svake godine. Distributeri, koji nisu stavili ruku na motiku ili zabili nos u stajnjak, uzimaju pola godine rada seljaka po smešnim cenama, pričaju prodavci.

- Prošle godine smo im ipak dali paradajz, za ​​1.50 leja, 2 leja. Ali bilo je malo benignije. Ova godina nas je sve slomila - kaže Cezar.

Cena na drugim pijacama po kilogramu varira od 3 leja, za običan paradajz, do 10 leja, za volovsko srce.

Kako su cene paradajza otišle tako nisko?

- Previše ga je - kaže jedan od prodavaca.

- Napravili su projekat samo za paradajz, trebalo je da urade za sve useve, patlidžan, paprike, pasulj... - priča jedan od prodavaca ukazujući na vladin Program o uzgoju paradajza.

Kroz ovaj program, poljoprivrednik dobija 3.000 evra za površinu ne manju od 1.000 kvadratnih metara plantaže.

Uslov je da se proizvede minimum 3 kilograma paradajza po kvadratnom metru. To znači da se proizvede najmanje 3 tone paradajza. Pred berbu, inspektori iz okružnih uprava za poljoprivredu proveravaju solarijume, i da li je plan ispunjen.

Zatim se inspektori vraćaju u kancelarije, a proizvođači moraju da se bave eksploatacijom letine, svako za svoj račun.

- Neka se ograniči uvoz paradajza! Ne da se zabrani, nego da se ograniči! Ali to nikada neće biti. Premali smo! To je ekonomski rat! Drugi nemaju interesa da mi sami proizvodimo paradajz - dodaju poljoprivrednici.

Mnogi od njih svoj paradajz bacaju na deponiju, jer nisu imali kako da ga se otarase.

Groblje paradajza u Matci nalazi se kilometar van opštine, u polju, pored nekadašnjeg kanala za navodnjavanje.

(Telegraf Biznis)