Prof. dr Ilija Đekić: Primetan trend vraćanja mladih na selo i u primarnu proizvodnju

Foto: Promo/ Lazar Obradović

Napredak poljoprivredne industrije neminovno zavisi od stalnih ulaganja u istu, pri čemu važnu ulogu imaju primena inovativnih pristupa i modernizacija opreme, odnosno osavremenjavanje svih aspekata proizvodnje. Proizvodnja hrane izuzetno je složen proces koji zahteva na prvom mestu duboko poznavanje oblasti, ali i stalno praćenje trendova i investicije u nove koncepte.

Kako bismo dublje razumeli ovu temu razgovarali smo sa prof. dr Ilijom Đekićem sa Katedre za upravljanje bezbednošću i kvalitetom hrane Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji nam je ukazao na važne aspekte primarne proizvodnje, kao i na to zašto je projekat "Bez ostataka pesticida" važan za domaće tržište. U ovom trenutku, jedino u Maxi, Mega Maxi, Tempo i Shop&Go prodavnicama mogu se pronaći specijalne sorte lubenica i dinja, maline i pakovana salata "Alpina classica" bez ostataka pesticida.

• Znamo da je Srbija zemlja koja može da se pohvali bogatstvom poljoprivrednih kultura. Kako možemo da poboljšamo našu primarnu proizvodnju?

Srbija je zemlja koja može da se pohvali izuzetnim poljoprivrednim resursima. Ipak, tu prepoznajemo nekoliko "paralelnih koloseka". Sa jedne strane imamo neke primarne proizvođače kod kojih se način proizvodnje nije menjao decenijama i gde se isti način prenosi sa generacije na generaciju. Sa druge strane imamo primere ogromnih investicija u primarnu proizvodnju, ali sa velikim očekivanjima o brzoj i lakoj zaradi. Nažalost, proizvodnja hrane je jedna od najkompleksnijih vrsti proizvodnje, jer zavisi od mnogo faktora, a tu je potrebno znanje i za inovacije i za primenu novih tehnika u primarnoj proizvodnji, kao i strpljenje. Ipak, u odnosu na pre desetak godina, uočavaju se poboljšanja u svim segmentima. Pogotovo što se vidi izvestan trend vraćanja mladih na selo. Tome svedočimo i mi na fakultetu gde se naši studenti po završetku studija vraćaju na svoja imanja i inoviraju svoju proizvodnju.

• Zbog čega je važno da poljoprivreda, ali i biznis sarađuju sa naukom iz ugla kvaliteta proizvoda?

Hrana je jedan multi-dimenzioni proizvod koji treba da zadovolji i aspekte kvaliteta, ali i zahteve bezbednosti, kao i da bude dostupna na tržištu uz odgovarajuću cenu. Kad tako pogledamo, shvatimo da ne možemo posmatrati hranu kroz samo jednu dimenziju i tu dolazimo do odgovora na vaše pitanje o ulozi nauke. Uz nastavu i nauku, transfer znanja u privredu predstavlja treći pravac poslovanja našeg fakulteta. Podsetio bih da je Univerzitet u Beogradu već šestu godinu zaredom među prvih 100 univerziteta u svetu u oblasti nauke o hrani, a naš fakultet u najvećoj meri doprinosi tom rezultatu. Ta činjenica nosi sa sobom veliku odgovornost, ali i obavezu da svoja naučna saznanja, konkretno iz oblasti nauke o hrani, podelimo sa svim zainteresovanim stranama u lancu hrane, a tu svakako spadaju i proizvođači. Tu dolazimo i do odgovora na vaše pitanje, jer će saradnja nauke sa privredom postati "raison d'etre" našeg fakulteta u narednom periodu.

Foto: Promo/ ANDREJ NIHIL X SIROVO

• U prilog tome upravo govori inovativni koncept "Bez ostataka pesticida". Možete li nam reći više o ovom projektu?

Koncept "Bez ostataka pesticida" je jedan u nizu projekata koji smo razvili za sve učesnike u lancu hrane. Ovaj pristup je razvijen na osnovu sličnih iskustava koji postoje u nekim zemljama EU, prevashodno u Francuskoj i Španiji gde je nekoliko hiljada proizvođača sertifikovano kroz slične "Zero residue" programe. Mi smo naš koncept prilagodili srpskoj poljoprivredi, tako što proveravamo primenu dobre poljoprivredne prakse kod primarnih proizvođača, uz obavezne laboratorijske analize koje imaju za cilj da potvrde da proizvodi ne sadrže ostatke pesticida. Na taj način fakultet kao nepristrasna ustanova omogućuje poljoprivrednim proizvođačima da ukoliko zadovolje stroge kriterijume dobiju sertifikat i postanu nosioci žiga garancije "Bez ostataka pesticida".

• Kako očekujete da će ovaj koncept uticati na budućnost poljoprivrede u Srbiji? Da li verujete da će postati još zastupljeniji u proizvodnji voća i povrća nego što je danas?

Lično mislim da već utiče. Naime, prošle godine smo imali prvu sertifikaciju i to je imalo veoma pozitivan odjek u javnosti, što su potvrdili svi učesnici u lancu – i proizvođači, i maloprodaja ali i sami potrošači. Ove godine se već uključilo nekoliko proizvođača sa različitim sortama voća i povrća, uz sve veće interesovanje drugih proizvođača, ali i potrošača. Ono što je veoma važno reći je da je program prilagođen svim primarnim proizvođačima, što samim tim daje šansu svima, a tu mislim prevashodno na naše male proizvođače, da na ovaj način plasiraju svoje voće i povrće. Na kraju, to nam uliva nadu da će ovaj inovativni pristup postati još zastupljeniji u proizvodnji voća i povrća u narednim godinama.

(Telegraf.rs/PR)