Stoji Nemačka, poljoprivrednici danas započeli "nedelju besa": Smeju li blokirati državu? Šta ako naiđe Hitna?

Foto: JAN WOITAS / AFP / Profimedia

Nemački BILD od sinoć izveštava o protestu nemačkih poljoprivrednika u prenosu uživo, tačnije otkako su prvi među njima na traktorima stigli u centar Berlina. Oni su u nedelju uveče glasno alarmirali grad, krećući se prema Brandenburškoj kapiji, ali... To je samo početak.

Poljoprivrednici od 7. januara ove godine protestuju protiv planiranih (a sada delimično povučenih) rezova u poljoprivrednom sektoru i najavljuju "nedelju dana besa" na ulicama najveće evropske ekonomije.

Podsećamo, Vlada Nemačke je odlučila da ukine subvencije za gorivo za farmere, što je izazvalo burne reakcije još sredinom decembra 2023. godine.

Teme za vas

Policija i vlasti "na nogama"

Očekuju se blokade puteva i dalje akcije sa traktorima i drugom poljoprivrednom opremom. Ali, bez obzira na to da li su skupovi ovakve vrste prethodno registrovani kod nadležnog organa ili ne - postavlja se pitanje gde je granica? Koje norme važe za mitinge, odnosno za puteve, vijadukte, nadvožnjake? Šta je dozvoljeno, a šta ne, gde su tzv. crvene linije?

Kako je objasnio profesor ustavnog prava, Volker Boehme-Neßler (61), sa Univerziteta u Oldenburgu: „Demokratija cveta na demonstracijama. Svako mora da ima priliku da izrazi svoje mišljenje na jednostavan, jasan i precizan način – posebno sa drugima i sa jakim uticajem na javnost”.

Osnovno pravo na slobodu okupljanja, koje garantuje ustav, jedno je od najvažnijih za demokratiju, dodaje. Ali, jasno kaže i da sloboda demonstracija nije neograničena, tj. da su nasilje i krivična dela crvene linije koje ograničavaju slobodu.

Prošle nedelje je, naime, bilo žestokih kritika nakon što su farmeri pokušali da upadnu na trajekt u Severnom moru, na kojem je (u svoje slobodno vreme) boravio vicekancelar Robert Habek (Zeleni).

Može li svako da protestuje svuda?

Prof. Josef Franc Lindner (57), koji se takođe bavi ustavnim pravom na Univerzitetu u Augsburgu, za BILD je rekao: „Svaka akcija mora biti unapred registrovana kod organa nadležnog za pravo okupljanja. Sastanci se mogu održavati samo u obimu i na način na koji su registrovani“.

Prema njegovim rečima, to znači da „ono što nije registrovano - nije ni zakonito“. „Ako je skup prijavljen, može se održati samo ovaj skup. Onda ne bi trebalo da bude blokade”, dodaje Josef Franc Lindner.

Dakle, zakoni važe za sve skupove, pa i za proteste. Kada je reč konkretno o blokadama, Volker Boehme-Neßler ističe da su one „u principu dozvoljene, sve dok su neizbežne“.

„Ako 300 traktora prođe kroz centar Berlina da bi izrazili protest farmera, to je, naravno, dozvoljeno kao ostvarivanje osnovnih prava, čak i ako je saobraćaj ozbiljno otežan”. Ali, „ako traktori namerno blokiraju bolnicu kako bi privukli veću pažnju javnosti“, nastavio je ovaj ekspert, „onda to više ne spada pod dozvoljeno ostvarivanje osnovnih prava“.

Možete pogledati i MAPU planiranih demonstracija.

Šta ako dođe hitna pomoć?

Spasioci imaju prednost, naglašava BILD.

„Svakome ko se može osloniti na drugo, jednako važno osnovno pravo, mora se dozvoliti da prođe“, naglašava Boehme-Neßler. „Hitna pomoć i vozila za spasavanje čine važno fundamentalno pravo na život i fizički integritet. Stoga se takvim vozilima mora dozvoliti da prođu”.

Ovaj pravnik takođe ističe da vozači, koji se nađu zaglavljeni iza kolone traktora, imaju pravo da preteknu demonstrante sve dok se pridržavaju saobraćajnih propisa o putevima.

Ali, treba naglasiti da poljoprivrednicima nije dozvoljeno da voze svoje traktore auto-putem, van registrovanih demonstracija.

(Telegraf Biznis)