Najmlađa vodeničarka u Srbiji: Profesorka Tijana se iz Beograda vratila na imanje svog čukundede

Kada je davne 1892. Milovan Joksimović sagradio vodenicu potočaru u kosjerićkom selu Seča Reka, ni slutio nije da će ga u tom poslu naslediti njegova čukununuka Tijana. Ali izgleda da boljeg naslednika nije mogao imati, jer je Tijana zbog dedine vodenice napustila Beograd i sa suprugom Nenadom oživela staro vitlo i čeketalo i potočari ali svojoj porodici podarila bolji život.

Tijana je profesorka francuskog i menadzerka, ali u poslednjih nekoliko godina je uspešna vodeničarka. Odluku da se sa suprugom Nenadom vrati u rodni Kosjerić donela je onog trenutka kad je saznala da je trudna, i sada je sigurna da nije pogrešila.

Teme za vas

- Od prvog trenutka kada smo ušli ovde, mi smo shvatili da ta nematerijalna vrednost vodenice ima veličinu i da zapravo od toga zaista možemo da živimo. Ja sam bila oduševljena činjenicom da nešto što je staro u tom trenutku 130 godina, daje proizvod koji je najboljeg kvaliteta,- kaže Tijana za RINU.

Iako je vodenica stara preko jednog veka, u njoj se ništa bitno nije promenilo.Uvek je bila aktivna, ali je vreme ipak učinilo svoje pa ju je bilo potrebno srediti i popraviti, a tu ulogu je na sebe preuzeo Tijanin suprug Nenad.

- Bila je zarasla u korov takoreći, bilo je tu dosta šiblja, trave, ovde iza vodenice se u tom momentu praktično nije ni moglo da uđe. To je bila ona neka kupina poarasla, kopriva, ne znam ni ja šta sve. Nije moglo da se prođe, ali malo po malo smo krčili, kosili i doveli smo je u potpuno funkcionalno stanje u kom je sada, rekao je Nenad.

Marići su onda počeli sa proizvodnjom brašna i nijednog trenutka nisu posumnjali u svoj uspeh. Znali su da imaju redak proizvod, koji je veoma kvalitetan.

- Kada imate domaći kukuruz osmak, koji mi sejemo i gajimo, koji je samleven ovde na na ovom kamenu prosto ne postoji proizvod u ovom domenu koji je bolji od njega. U vodenici meljemo samo kukuruz i sva naša brašna su bez glutena, kaže Tijana.

Iako su odlučni da sve što se u vodenici proizvede bude na tradicionalan način na koji se radilo i pre jednog veka, za plasiranje svojih proizvoda u pomoć su ipak pozvali moderne tehnologije i društvene mreže.

- Instagram i fejsbuk su nam dosta pomogli u prodaji brašna. Naše proizvode slikamo i snimamo, kačimo a profil i rako dolazi do mogo ljudi koji su zainterosvani za kupovinu, ljudi su čuli za nas. To je dosta doprinelo da ljudi čuju za nas, 7 Do 77 godine, istakla je Tijana.

(Telegraf Biznis/Rina)