Koliko vredi hektar zemlje u Srbiji? Oranice se kupuju kao sigurna investicija ali važan detalj se zaboravlja!

Poljoprivredno zemljište već godinama važi za jednu od najsigurnijih investicija u Srbiji. Dok jedni ušteđevinu ulažu u stanove, drugi se odlučuju za oranice, verujući da njihova vrednost dugoročno može samo da raste.

Međutim, pri takvoj odluci često se zanemaruje jedna važna činjenica - cena zemljišta nije isto što i njegova stvarna investiciona vrednost.

Teme za vas

Prema prvom zvaničnom izveštaju Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) o cenama poljoprivrednog zemljišta, ovaj segment tržišta i dalje spada među najstabilnije u Srbiji.

Iako je prošle godine zabeležen manji broj kupoprodaja i pad ukupne vrednosti prometa, prosečne cene nisu doživele značajnije promene, što pokazuje da interesovanje za oranice i dalje postoji.

Gde je hektar najskuplji, a gde najjeftiniji?

Podaci RGZ-a pokazuju da je prosečna cena prometovanog obradivog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji tokom 2025. godine iznosila 9.583 evra po hektaru, ali razlike među regionima ostaju velike.

Najviše prosečne cene zabeležene su u regionu Grada Beograda, gde je hektar u proseku koštao 14.274 evra. Slede Vojvodina sa prosečnih 12.023 evra po hektaru, Šumadija i Zapadna Srbija sa 7.172 evra, dok je najniža prosečna cena registrovana u Južnoj i Istočnoj Srbiji, gde je hektar prometovan za prosečno 4.419 evra.

To praktično znači da je prosečna cena hektara u regionu Beograda više nego tri puta viša nego u južnim i istočnim delovima zemlje, što potvrđuje koliko lokacija utiče na vrednost zemljišta.

Zašto nije dovoljno gledati samo cenu?

Kupovina oranice često se posmatra kao način da se sačuva vrednost kapitala, posebno u periodima inflacije i neizvesnosti na finansijskim tržištima. Međutim, stručnjaci upozoravaju da cenu zemljišta ne određuje samo njegova površina.

Na vrednost utiču kvalitet zemljišta, bonitet, mogućnost navodnjavanja, pristupni putevi, veličina i oblik parcele, ali i blizina naselja ili industrijskih zona, naročito ako postoji mogućnost da zemljište jednog dana bude prenamenjeno u građevinsko.

Zbog toga dve parcele iste površine mogu imati potpuno različitu tržišnu vrednost, čak i kada se nalaze u istom kraju.

Stabilna investicija, ali ne i brza zarada

Još jedna stvar koju kupci često zaboravljaju jeste da kupovina oranice nije isto što i kupovina stana za izdavanje. Zemljište može predstavljati stabilan način očuvanja vrednosti imovine, ali ono samo po sebi ne donosi redovan prihod ukoliko se ne obrađuje ili ne izdaje u zakup.

Zato se pre kupovine savetuje da se jasno definiše cilj ulaganja - da li je reč o dugoročnom čuvanju kapitala, ostvarivanju prihoda od zakupa ili planiranju poljoprivredne proizvodnje.

Manje kupoprodaja, ali tržište ostaje stabilno

Podaci RGZ-a pokazuju da je tokom prošle godine zabeležen pad broja kupoprodaja poljoprivrednog zemljišta, kao i pad ukupne vrednosti prometa. Ipak, to nije dovelo do značajnijeg pada prosečnih cena, što potvrđuje da oranice i dalje važe za jedan od stabilnijih segmenata tržišta nepokretnosti.

Istovremeno, pojedinačne rekordne kupoprodaje koje povremeno privuku pažnju javnosti ne predstavljaju realnu sliku tržišta, jer su najčešće vezane za izuzetno atraktivne lokacije ili parcele sa specifičnim karakteristikama.

Za sve koji razmišljaju o kupovini poljoprivrednog zemljišta, prosečne regionalne cene i karakteristike same parcele mnogo su pouzdaniji pokazatelj od pojedinačnih rekorda. Upravo zbog toga odluku ne bi trebalo donositi samo na osnovu cene po hektaru, već i na osnovu kvaliteta zemljišta i njegovog potencijala da u budućnosti zadrži ili poveća svoju vrednost.

(Telegraf Biznis)