Problem proizvodnje hrane u EU: Usklađivanje potreba poljoprivrednika sa zelenim ciljevima se čini nemogućim

Privredna komora Srbije u saradnji sa Ekonomskim institutom izdala je publikaciju čija su tema Makroekonomske analize i trendovi. Jedna od tema kojom se bavi ova publikacija je i proizvodnja hrane u prethodnom periodu.

Kako se navodi, proizvodnja hrane postaje novi evropski problem. Kriza se manifestuje u eskalaciji troškova poljoprivredne proizvodnje kao i rastu cena, dok političko nadgornjavanje oko pronalaska kakve-takve izlazne strategije opterećuju geopolitički rizici i rat u Ukrajini, ekološki imperativi te različiti socio-ekonomski činioci. Hrana je uslov egzistencije ljudi, a prehrambena suverenost uslov za punu realizaciju prava na hranu. U tom smislu, njena proizvodnja ne može biti uporediva sa imperativom i ciljevima Zelenog dogovora, niti ona potkopava strategiju Zelene tranzicije. Ova činjenica je Briselu postala jasna izgleda tek sa eskalacijom štrajka poljoprivrednika.

Teme za vas

Širom EU, u zemljama poput Poljske, Francuske, Italije, Nemačke i Grčke, farmeri blokiraju puteve, pale gume, prosipaju mleko, uništavali državne zgrade, vade stranepoljoprivredne proizvode iz kamiona u tranzitu, bacaju stajnjak, a sve u znak protesta zbog pritisaka koji ugrožavaju njihov život, prihode i način života. Nezadovoljstvo je masovno, počev od proizvođača ratarskih kultura (žitarice i povrće) do onih koji se bave stočarstvom (mlekarstvo, živina).

Iako je suštinski problem evropske poljoprivrede dugoročno usklađivanje sa ciljevima Zelenog dogovora, jasno je da je neposredni okidač za eskalaciju protesta Ukrajina. Njeni poljoprivredni proizvođači su optuženi da su nelojalna konkurencija. Plasman ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda je za EU i pre rata predstavljao trn u oku, kada su etiketirani za zloupotrebu trgovinskog sporazuma sa EU i značajno povećanje izvoza, posebno pilećeg mesa.

Naravno da su takve dezinformacije plasirane od strane njihovih 24 EU konkurenata koji žele da zaštite svoje tržišne pozicije. Ukrajinski izvoznici nisu krivi za nevolje evropskih farmera.

Recimo, prema Evrostatu, uvoz ukrajinskog pilećeg mesa u EU porastao je lane za 47% u odnosu na 2022. Iz tog razloga, Brisel je početkom februara, kada su protesti farmera dostigli vrhunac, predložio ograničavanje uvoza ukrajinskog šećera, pilećeg mesa i jaja na nivo iz predratnog perioda. Međutim, ovaj „prekomerni“ uvoz ukrajinske piletine čini, primera radi u Francuskoj, tek 3% ukupnog uvoza pilećeg mesa i višestruko je niži od uvoza mesa iz Brazila. Ograničavanje ukrajinskog uvoza suštinski neće pomoći evropskim proizvođačima. Ono može biti jedino politički motivisano. Evropski farmeri se žale na uvoz iz Ukrajine, a zapravo su ugroženi konkurencijom iz drugih zemalja, najpre iz bloka Merkosur.

U aprilu 2023, Mađarska, Poljska, Rumunija i Slovačka, suočene sa sve većim pritiskom od domaćih poljoprivrednika, uvode jednostrana trgovinska ograničenja za uvoz žita iz Ukrajine, što negativno utiče njenu sposobnost finansiranja ratnih operacija. Ova ograničenja traju i dalje, s tim da je Poljska u februaru 2024. fizički zatvorila granicu sa Ukrajinom za uvoz žitarica, uz pretnju da će to uraditi i sa Litvanijom koja je optužena za reeksport ukrajinskih žitarica. Povrh toga što su jednostrane restrikcije protivne evropskim trgovinskim pravilima koje su isključiva nadležnost Brisela, kao i sa međunarodnim trgovinskim sporazumima, otežavanje izvoza Ukrajine podriva upravo podršku EU ovoj zemlji, dok manjak ponude hrane na tržištu EU usporava brže suzbijanje inflacije i povećava nestašice.

Međutim, telali „zelenih“ su lako pronašli opravdanje za ovo ponašanja. Njima, blokada žitarica iz Ukrajine je kolateralna korist ka intenzivnijoj poljoprivredi koja povoljno utiče na klimu i životnu sredinu. Činjenica je da se značajan deo ukrajinskih žitarica uvozi u formi stočne hrane (kao npr. merkantilni kukuruz, prekrupa). Manje stočne hrane u tom smislu znači i manje stoke koja zagađuje EU. Eto motiva za veću biljnu proizvodnju, sa nižim ugljeničnim otiskom, koja se koristi za ljudsku ishranu.

Zabrinutost za egzistenciju farmera u jeku inflacionog talasa i novih zahteva održivosti sve više raste. Pri tome, proizvođači hrane se razlikuju po obimu i vrsti poljoprivredne proizvodnje dok se oko jedne trećine budžeta EU izdvaja za poljoprivredu i razvoj ruralnih područja.

Ako poljoprivrednici štrajkuju uprkos izdašnim subvencijama koje dobijaju od CAP-a, postavlja se pitanje da li su ta sredstva efikasno alocirana kako bi se osigurala održivost i otpornost sektora na krize. EU mora najpre da identifikuje koji su farmeri najugroženiji na ekonomske, ekološke i regulatorne pritiske, sa posebnom fokusom na mala poljoprivredna gazdinstva. Ciljana podrška bi postala bitnija nakon pristupanja Ukrajine EU, što bi kritično smanjilo prosečni udeo CAP subvencija po poljoprivredniku.

Postavlja se pitanje da li je štrajk poljoprivrednika naneo fatalan udarac Zelenom dogovoru, pa čak i povratno negativno uticao na sam agrobiznis sektor u EU?

Sve češće suše i poplave, degradacija zemljišta i gubitak biodiverziteta, dugoročno podrivaju evropsku i globalnu proizvodnju hrane. Povrh toga, poljoprivreda generiše oko 11% emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG) u EU, od čega 70% potiče od stoke. Mere Unije za ozelenjavanje svog poljoprivrednoprehrambenog sektora su navedene u okviru Strategije od farme do viljuške i, u određenoj meri, u okviru Zajedničke poljoprivredne politike - CAP (budžet od 387 milijardi evra za podršku poljoprivrednicima i ruralnom razvoju za 2023-2027).

Zabrinutost farmera u pogledu tzv. Ozelenjavanja najviše se odnosi na dodatni porast troškova poljoprivredne proizvodnje i različitih zahteva koji potkopavaju sredstva i tradicionalne uslove života u seoskim zajednicama. Gnev farmera dodatno podstiču konzervativne i desničarske političke snage koje uoči junskih izbora na taj način krune rejting vladajućim zelenim i levičarskim evropskim partijama. Primera radi, u Holandiji je nakon što je vlada rekla da će zatvoriti tri hiljade visoko zagađujućih farmi, BoerBurgerBeveging (BBB), nova desničarska populistička partija farmera, osvojila je prvo mesto na regionalnim izborima u martu 2023.

Stoga reakcije EU na tekuću krizu sa hranom i zelene reakcije pokazuju važnost usklađivanja kratkoročnih mera sa dugoročnim obavezama. Konflikt u Ukrajini je ojačao diskurs o bezbednosti hrane i produktivnosti dok je umanjio značaj dugoročne posvećenosti ozelenjavanju evropske poljoprivrede. Čini se da je tekuća zelena reakcija simptom dubljeg nerazumevanja među kreatorima politike, poljoprivrednicima i civilnim društvom u vezi sa legitimnošću i adekvatnošću zelenih mera u poljoprivredi.

U konsultaciji sa poljoprivrednicima, vladama i civilnim društvom, Brisel bi trebalo da uvede obavezno limitiranje emisije ugljenika u poljoprivredno-prehrambenom sektoru. Uz to bi trebalo razmotriti od 2030. i uključivanje ovog sektora u šemu za trgovinu emisijama, uz prioritizaciju stočarstva, uključujući uvoz proizvoda životinjskog porekla.

Bez sumnje je poljoprivreda jedan od najvažnijih sektora EU, ali ona takođe dolazi sa značajnim ekološkim izazovima. Neuspeh u ozelenjavanju ovog sektora mogao bi da ugrozi ne samo uspeh Zelenog dogovora EU, već i održivost evropske poljoprivrede.

(Telegraf Biznis)