Bezbedno snabdevanje hranom globalni problem, rešenje u regenerativnoj poljoprivredi? Evo kako da je primenimo

U Privrednoj komori Srbije danas je održana Regionalna konferencija "Transformacija prehrambenih sistema", na kojoj su učestvovali: Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, Aleksandar Martinović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije, Vladimir Joković, potpredsednik Vlade Crne Gore za ekonomski sistem i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Cvetan Tripunovski, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Severne Makedonije.

Cilj skupa jeste da skrene pažnju na važnost svakodnevnih promena koje po svim svojim karakteristikama predstavljaju nužan izbor i kada su prinosi sa jedne strane u pitanju, ali i kada se govori o očuvanju prirode i održivom razvoju.

Teme za vas

Pristutnima se najpre obartio Marko Čadež, koji je ukratko istakao je ova tema veoma bitna jer je bezbedno snabdevanje hranom globalni problem.

- Ova tema je veoma važna, za celu privredu. Bezbedno snabdevanje hrane je globalni problem, a kada razgovaramo o rešenjima kako da budemo više konkurentni moramo da razmišljamo i da promenimo odnos prema samoj proizvodnji. Posebno je značajna saradnja sa ministarstvom poljoprivrede, da bismo videli kako da pomognemo proizvodnji velikih proizvođača, i da se njihov model prenosi na manje modele. Moram da kažem da mi na tome već radimo, kako bismo bili efikasniji. U budućnosti će biti značajna i digitalna tranformacija, i da usvojimo te segmente - istakao je Čadež.

Kako je Čadež istakao, Privreda komora će nastaviti sa pomaže nove ideje i kompanije koje na pametan način ulaze u ovu transformaciju, a pod tim ne misli samo na inovacije, već ina korišćenje robotike, i svih ostalih noviteta koji su od velikog značaja.

Aleksandar Martinović je pak rekao nešto više o regenerativnoj poljoprivredi.

- Veliko mi je zadovoljstvo da sam ovde danas, na ovako važnoj konferenciji koja je posvećena transformaciji prehrambenih sistema. Želim da se zahvalim partnerima za hranu i poljoprivredu SAD i Privrednoj komori koji su omogućili da raspravljamo o ovoj temi danas. Svi znamo da se tokom godina oslanjamo da sisteme koji daju velike rezultate, ali to šteti našoj zemlji, međutim danas moramo preispitati naše metode i da se okrenemo ka pristupu koji je zaštitnički nastrojen. Regenerativna poljoprivreda radi u skladu sa prirodom, te se smanjuje hemisjki sistem, i zemlja obrađuje na moderan način, pa se tako povećava otpornost na sušu. Ona obnavlja prirodne resurse, i njenu dobit mogu osetiti svi, i proizvođači i potrošači - poručio je ministar.

Ministarstvo već nekoliko godina sprovodi mere koje su ekološki odgovorni, pri čemu je izdvajanje novca za moderniju opremu i porizvodnju, što dovodi do smanjenja loših uticaja na okolinu.

- Radićemo na organizaciji treninga, seminara i edukacije za sve koji žele da se bave regenerativnom proizvodnjom. Mnogi vide ovaj prelaz kao veliku promenu, ali mi smo tu da bismo im pomogli, edukovali i pojasnili da dugoročno gledano regenerativna poljorivreda donosi brojne benefite za sve. Naša odgovornost je da izgradimo bolje uslove za budućnos, i naš cilj je da zadužimo mlade ljude na selu. Želimo da obnovimo stočni font i da zaustavimo, odnosno koliko je to bar moguće, unutrašnje migracije selo-grad - poručio je on za kraj.

Nabil Gangi, zamenik regionalnog predstavnika za FAO, regionalnu kancelariju za Evropu i cenralnu Aziju, nije mogao da pristutvuje, zbog čega se priključio konferenciji putem video poziva.

- Izvinjavam se što nisam prisutan danas sa vama. Ovo vreme zahteva hrabre odluke zbog budućnosti poljoprivrede. Regenerativna poljoprivreda se trudi da pruži odgovore kako možemo spasiti poljoprivredu i unaprediti njen prinos i doprinos. Transformacija je moguća, ali moramo imati u vidu sve rizike koji nas okružuju. Moramo biti otporniji, i da pre svega svi radimo zajedno, i da snosimo odgovornost zajedno. Prioritet je saradnja između sektora. Privatni sektori su ključni za naša rešenja problema sa kojima se suočavamo. FAO osnažuje žene, podržava zelenu sredinu i predstavlja bio-održavanje - poručio je on.

Potom, usledio je panel  "Uloga regenerativne poljoprivrede u transformaciji prehrambenih sistema", na kojima je moderator bio Darko Jevremović direktor Instituta za voćarstvo, dok su učesnici bili: Vladimir Joković, potpredsednik Vlade za ekonomski sistem i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Crne Gore; Cvetan Tripunovski, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Severne Makedonije; Livija Pavićević, državni sekretar ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije.

Jevremović je napre malo približnije pojasnio šta tačno predtsavlja regenerativna poljoprivreda.

- Regenerativna poljoprivreda je proces obnavljanja zemljišta korišćenjem određenih praksi. Znači sadnja se vrši bez teških mašina, što više rukama, i ono što je u fokusu jeste odsustvo primene pesticida i đubriva, ili bar na jako niskom niovu. Zštita zemljišta je bitna jer ukoliko ga ne zaštitimo, prema procenama, sva zemljišta na svetu koja se trenutno koriste u ove svrhe neće biti doovljna da prehrane planetu - istakao je Jevremović.

Livija Pavićević je potom pojasnika kako ona vodi ulogu regenerativne poljoprivrede u tranformaciji sistema, kao i kakva je uloga klimatskih promena.

- Regenerativna poljoprivreda ima ključnu ulogu jer je fokus na preradi zemljišta koja doprinose otpotrnije i bolje ekosisteme. Mi nismo imali toliko ovu temu u fokusu u prethodnom periodu iako je veoma važna za sve nas. Rekla bih da je to budućnost poljoprivede i novog sistema. Mi se svakodnevno se suočavamo sa izazovima druge vrste, zahtevima poljoprivrednika koji su različiti, ali je najvažnije da moramo da promovišemo sve ovo na pravi način. Na ovakav način njima će se približiti pogodnosti regenerativne poljoprivrede, te će znati sve dobre i loše strane. Ozbiljan zadatak je pred nama, ali u budućnosti moramo da razmišljamo mnogo više na tu temu, jer je to živ sistem gde se dešavaju neki novi momenti. Ministarstvo stimuliše organusku proizvidnju, i to je način podstreka da idemo u ovom smeru - istakla je ona.

Cvetan Tripunovski je istakao da je zemljište jedno od najbitnijih resursa zbog čega svi moramo voditi računa o njemu. Kako je dodao, regenerativna poljoprivreda je proces koji traje, ali već na prvu ima rezultate, pa se nada da će ih biti još više sledeće godine.

Joković je potom istakao da Crna Gora može da se pohvali velikim poljoprivrednim površinama, nakon čega je otkrio i sa kojim to problemom se njihova zemlja najčešće susreće.

- Nemam precizne podatke površine u Crnoj Gori jer su one u velikoj meri sačuvane, čak možda i najviše u Evropi. Naša poljoprivreda je tokom vremena bila dosta zastarela, malo ko je koristio pesticide i đubriva u nižim područjima, a mi imamo oko 20% površeina za poljoprivredu, dok smo čak četvrta zemlja pod šumom. Naše ministarstvo daje velike subvencije za proizvođače, posebno za ratarstvo, a da ne pričam ako je neki mlađi proizvođač u pitanju, što znači d aima manje od 40 godina, pa može dobiti izuzetno veliki iznos - poručio je on.

Ipak, problem su sitne površine.

- Naš problem jesu usitnjene površine, gde ne postoji mehanizacija koja bi bila najbolje upotrebljena. Mi smo u toku, i donosimo Zakon o poljoprivrednom zemljištu, međutim tu su i zemljišta za građevine, kao i požari koji se namerno postavljaju kako bi se uništilo šumsko područje, pa smo doneli Zakon da nakon požara namena zamljišta ne može da se menja 30 godina - istakao je Joković.

Potpredsednik Vlade za ekonomski sistem i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Crne Gore, je otkrio da Crna Gora uvozi oko 950 miliona poljoprivrednih proizvoda.

- Od celog uvoza mi svakog dana unosimo 1 milion iz Srbije. Naše mogućnosti su velike, ali reko ko će naputi neko zanimanje i vrati se na selo. Čak se dešava da poljoprivreda napreduje u ruralnim područjima većih gradova, a ne na selima jer niko ne želi da se vrati ili živi sam. Stvarno imamo veliko interesovanje za ruralni turizam. Moram da napomenem da imamo izvoz vina na koji sam jako ponosan, veliki je izvoz u pitanju i pre svega dobar kvalitet - istakao je Joković.

Livija je potom dodatno pojasnila kako se u Srbiji mogu prevazići prepreke regenerativne poljoprivrede.

- Treba objasniti proizvođačima sve, jer će oni morati da ulažu, a neće znati efekat kad se odreknu te konzervativne poljoprivrede. Neophodno je da im pružimo informacije, da im približimo to. Tražila sam da proverim da li imamo neka podeljena iskustva poljoprivrednika koji već rade na ovakav način. Svi koji su pričali o tome, imali su pozitivne rezultate.  Poljoprivrednik iz Kovačice kaže da mu je trebalo 3-4 godine da sprovede taj sistem i da su imali odlične rezultate već u prvim godinama. Poželjno je da se poljoprivrednici okupe koji imaju već iskustva, te da pojasne svojim kolegama benefite koje mogu da dobijaju. Država mora da provlači u strateškim dokumentima regenerativnu poljoprivredu, ali ipak, za to je potrebno vreme zasta - istakla je ona.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Severne Makedonije je potom dodao:

- Svi si sistemi počivaju na pricipima koji dovode do otpornosti zemljišta na klimatske promene. Klimatske promene utiču na sušu i sve što nije dobro za prinose, te na ovakav način mi štitimo naše zemljište, pa samim tim i dobit.

Joković je malo detaljni objansio kako Crna Gora podržava poljoprivrednike.

- Budžet za Crnu Goru je nešto manji nego što daje Srbija. Mi dajemo oko 2% budžeta, i kod nas svaki proizvođač koji ima preko 65 godina, i nema primanja, ima pravo na naknadu odnosno 70% od minimalne penzije, što je sada oko 330 evra. To se dokazalo kao dobro rešenje kako bismo zadržali ljude na selu - rekao je on.

Subvencije su velike.

- Imamo brojne subvencije. Trenutno je minimalna 500 evra po hektaru, i još ako je mladi proizvođač i ima novu obradivu površinu, pa subvencija ide i do 1270 po hektaru. Za preradu sira, mleka, dajemo subvenciju od 20 evra po litru. Takođe, mi želimo da ljudi vode svoja grla da pašu, te plaćamo i po tome, koliko jedno grlo može da paše, tako sprečavamo da se napravi šuma, a potom grla su zdravija, pa samim tim i sve što oni daju. Moram opet da napomenem, veliki su nam problem usitnjeni posedi, zbog čega sada razrađujemo Zakon da neće moći da se jedna površina podeli na manje od 2 hehtara, ali zbog nasledstva, mi smo to smanjili na 1 hektar. Čak 60% podrške ministarstvo daje da poljoprivrednici osuguraju svoju imovinu kao što su njive, štale i slično, dok u dogovoru sa lokalcima, oni mogu da plate samo 10%, međutim retko ko to radi. Radimo na tome da uvedemo 7 kategorija zamljišta gde će moći da se ugrade solarni paneli.

Alternativa ne postoji.

- Šta nam je alternativa, da uništimo čitav svet? Mi moramo da čuvamo naše površine. Planiramo da onima koji žele da se bave poljoprivredom pomognemo kako god možemo, a oni koji žele da imaju zemljište kako bi sebe nazivali 'gazdama', mi ćemo im naplaćivati porez možda i po 20% veći, a njihovo zemljište ćemo iznajmljivati drugima, pa da vidimo koliko im se to isplati- poručio je Joković.

Za kraj Livija je istakla koliko smatra da je potrebno Srbiji da dođe do regenerativne poljoprivrede.

- To niko ne može da predvidi, ali ako se svi budemo trudili, verujem da ćemo postići odlične rezultate - istakla je ona.

(Telegraf Biznis)