Miša iz Vranja svoje najomraženije voće iz detinjstva pretvorio u sigurnu zaradu: I to sve uz starinski način

Foto: Lična arhiva

Da je u detinjstvu neko Miši Stojmenoviću, iz Katuna kod Vranja, rekao da će mu nekada omraženo voće, za koje većina misli da je povrće, biti jednog dana dobar izvor prihoda i poslastica, ne bi verovao.

Belu bundevu, dulek, ili pečenku, kao je na jugu Srbije zovu, nije mogao očima da vidi. Ova kraljica jeseni, postala je porodici Stojmenović, siguran izvor prihoda poslednjih nekoliko godina.

Sa malo ulaganja, pečenka ima velike prinose, a Miša priča da je tajna takvog uspeha, starinski način sadnje.

Teme za vas

- Ovu sortu starih, belih pečenki, uzgajali su još moj pradeda, deda i otac, i to tako što su im oblikovali mesto za sadnju, da izgleda kao krtičnjak. Ja sam četvrta generacija, pa slobodno mogu da kažem da ih na našim njivama sadimo minimum jedan vek. Ove godine sam na 30 ari njive, imao plodove koji su težili i do 40 kilograma. Izvezao sam nekoliko prikolica roda, pa sam s obzirom na uloženo i cenu, prezadovoljan - priča Stojmenović.

A kilogram ovog voća na pijaci košta 100 dinara. Ulaganja su minimalna, a nega, rast i razvoj ove biljke, su malo zahtevna, jer je reč o veoma otpornoj tikvi.

- Ove jeseni su skuplje za 20 dinara u odnosu na prethodne godine.Nadam se da cena na veliko neće biti manja od 70 dinara. Imam stalne kupce od ranije, ali uvek se nađe i neki novi. Ove godine sam ih posadio “na krtičnjak” još negde u martu. Seme je staro, od pradede ostalo, ne menjam ga kao ni način proizvodnje. Obično na jedno mesto sadnje stavim po 4 semenke, a kada proklijaju i dostignu određenu veličinu, dva korena iščupam, a dva ostavim - kaže on.

Krtičnjaci budu udaljeni po tri metra, da bi pečenke kasnije mogle da pustaju vreže i zameću plodove, odnosno da imaju dovoljno mesta za sve to. Sledi freziranje zemlje oko njih, a kad puste vreže, nema potrebe ni za tom aktivnošću. Jedini posao oko njih dok ne stasaju na jesen je navodnjavanje i to ako je suša.

- Zaštitna sredstva ne koristim, jer za tako nečim nema potrebe - priča Stojmenović.

Takođe, krajem avgusta, svaki plod se po malo zaseče, kako bi ispustio suvišne sokove i zadržao slatkoću radi boljeg i prijatnijeg ukusa. Inače, ovo voće, Miša u detinjstvu nije mogao očima da vidi. Ukus mu se u međuvremenu promenio, pa pečenku često peku ili kuvaju u njihovoj kući.

- Sada ih jedemo svi porodično, tako da ne prodamo sve što je rodilo na njivi. Nešto ostavimo i za nas - dodaje Stojmenović.

(Telegraf Biznis/S.T.)