Milorad iz sela Trnava ima osamdeset godina i gaji "plavo zlato": Ovo voće u Srbiji daje odlične rezultate

Nekoliko godina unazad uzgoj borovnica postaje sve unosniji, a prema podacima Privredne komore Srbije zasadi borovnice se iz godine u godine povećavaju. Mnogi ih zbog dobre otkupne cene nazivaju još i "plavim zlatom". Domaćin Milorad Murić u čačanskom selu Trnava zasadio je borovnicu na površini od jednog ipo hektara.

- Ovoj voćki treba dosta pažnje, zahtevna je tokom čitave godine. Sada u ovom periodu počinje orezivanje, pa zatim plevljenje, kažem ima posla oko nje dosta. Sada u ovoj zimskoj rezidbi koja je počela, angažujemo dodatnu radnu snagu koja nam je neophodna za ovu površinu kako bi se sve na vreme stiglo - kazao je za RINU Milorad.

Teme za vas

Ovaj vredni osamdesetogodišnji Čačanin, prilikom sadnje morao je sagledati i geografski položaj svoje parcele, kako bi kasnije ubirao kvalitetne plodove.

- Svi aspekti su jako bitni, borovnica ranije dolazi na rod i zbog toga se gleda da je strana na kojoj sadimo sunačana, samim tim kada prva dodje na rod i bolja je cena, a kada se sve poklopi onda je i para slađa - dodao je Murić.

On ističe da je osnov dobre proizvodnje svake voćne kulture sistem kap po kap, naročito kada je borovnica u pitanju.

- Naravno, navodnjavanje ovog bobičastog voća je jako bitno, bez razmišljanja uveli smo sistem kap po kap, to puštamo kada su velike vrućine kako ne bi ostali bez plodova - priča Čačanin.

Međutim, za Muriće tu ne prestaju obaveze, jer kada ova voćka dodje na branje moraju potražiti i radnu snagu.

- Kada sve stavimo na papir, ulaganja su velika, jer mora da se uloži da bi imao šta na kraju da obereš. U sezoni branja borovnice potrebno nam je i do četrdeset berača i naravno mi iz kuće - dodaje on.

Milorad kaže da ova voćna vrsta ima budućnost, ali samo ako joj se posvetite i ko može sebi da priušti dalju preradu i da je dosta lakše ako se uključi čitava porodica u ceo proces proizvodnje.

(Telegraf Biznis/RINA)