Šteta od 150 miliona evra! Klimatske promene pustoše poljoprivredu Srbije - strašan udar na džep građana!

Proleće u Srbiji više ne liči na ono koje pamtimo. Umesto blagog sunca i stabilnog vremena, suočavamo se sa gotovo svakodnevnim kišama, jakim vetrovima, olujama i gradom koji u nekoliko minuta može da uništi čitavu sezonu rada jednog domaćinstva. Ekstremne vremenske prilike, sve češće i nepredvidivije, direktna su posledica klimatskih promena — a njihova cena više nije samo ekološka, već i ekonomska i socijalna.

Pustoš na njivama i u voćnjacima

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

Teme za vas

Neprekidne padavine i nagle promene temperature uništavaju useve pre nego što stignu da sazru. Vlažno tlo otežava obradu zemlje, a seme trune pre nego što nikne. Polja kukuruza, pšenice, soje i povrća ostaju pod vodom danima. U voćnjacima vlaga stvara idealne uslove za širenje bolesti i štetočina, a grad uništava ne samo rod te godine, već i mlade biljke za buduće sezone.

Prema podacima Poljoprivredne komore Srbije, samo u prva tri meseca 2025. godine, ekstremni vremenski uslovi prouzrokovali su štetu na više od 80.000 hektara oranica. Šteta se procenjuje na preko 150 miliona evra, a sezona još nije ni počela u punom jeku.

Pčele nestaju, ispaša onemogućena

Kiša i vlaga imaju dodatni, tihi efekat — masovni pomor pčela. Ove godine pčelari širom Srbije i regiona prijavljuju rekordne gubitke. Zbog stalnih kiša i zahlađenja, pčele ne izlaze iz košnica, nemaju pristup cvetovima, a slab imunitet i vlaga u košnicama ih dodatno uništavaju. Bez oprašivača, ni voće ni povrće ne mogu da donesu pun rod.

Foto: Pixabay

Istovremeno, pašnjaci su pretvoreni u blatnjave močvare, a stoka nema gde da pase. Farmeri troše dodatna sredstva za kupovinu stočne hrane, čija cena takođe skače zbog loših uslova za proizvodnju. Zabeleženi su slučajevi bolesti kod goveda i ovaca zbog boravka u mokrim i nehigijenskim uslovima.

Hrana će biti skuplja - i biće je manje

Rezultat? Hrane će biti manje i biće znatno skuplja. Uvoz će ponovo skočiti, dok će domaći proizvođači trpeti gubitke. Cene voća, povrća, mesa, mleka i jaja već pokazuju tendenciju rasta. Ako se ovakav trend nastavi, do kraja godine građani Srbije mogli bi da troše i do 20% više novca na osnovne prehrambene proizvode u odnosu na prošlu godinu.

Foto: Shutterstock

Trošak za državu i građane

Stručnjaci procenjuju da bi kumulativne štete od klimatski izazvanih nepogoda u 2025. godini mogle da pređu 500 miliona evra, računajući gubitke u bilјnoj i stočarskoj proizvodnji, pad izvoza, povećan uvoz hrane i pomoć iz budžeta poljoprivrednicima. Ako se ne preduzmu hitne sistemske mere — od reforme osiguranja u poljoprivredi, do ulaganja u savremene sisteme za odvodnjavanje i navodnjavanje — Srbija bi mogla da postane još zavisnija od stranih tržišta, a prehrambeni suverenitet bi bio ozbiljno ugrožen.

Foto: Sremskomitrovački portal

Budućnost pod oblacima

Ekstremni vremenski uslovi više nisu izuzetak - oni su nova normalnost. Klimatske promene su već tu, a poljoprivreda je prva linija fronta na kojoj se one manifestuju. Ako se država, ali i svaki pojedinac ne uključi u borbu za otpornu, održivu poljoprivredu, uskoro bismo mogli da postanemo gosti za sopstvenim trpezama.

(Telegraf Biznis)