Nikad kraća berba malina u zapadnoj Srbiji: Kriza u srpskom malinarstvu, posle 50 godina gubimo poziciju?

U malinogorjima Zapadne Srbije nikad kraća berba crvenog zlata. Uzrok tome jeste potpuno desetkovan rod maline ove godine, usled jako loših vremenskih uslova. Prvo su na plodove loše uticali rani mraz, padavine, a potom u samom periodu berbe jako visoke temperature koje su i ono što je rodilo - sasušile i oštetile.

- Klimatske promene su glavni uzrok lošeg ovogodišnjeg roda, umesto da imamo oko 60 ili 80 hiljada tona maline, mi imamo daleko manje. Ipak, nije problem samo u količini već i u kvalitetu. Jako sunce, ne samo toplota već i spektar zračenja, uticali su na kondiciono stanje, odnosno pogorevanje lisne mase i plodova koji su dosta sitni. Ta krupnoća i karakteristike ovogodišnjeg roda nisu ono na šta su kupci od nas navikli, tako da taj problem i sve ovo što se desilo, će se odraziti i na sledeću godinu, kazao je za RINU dr Aleksandar Leposavić, stručnjak za voćarstvo.

Teme za vas

Kriza u srpskom malinarstvu preti da bi nakon više od 50 godina dominantne pozicije naša zemlja mogla biti sklonjena sa liste značajnih proizvođača ovog voća.

- Prema podacima, pod malinjacima u Srbiji je oko 19.000 hektara, međutim u praksi i na terenu situacija je poprilično drugačija jer mi sada imamo ispod 8.000 hektara pod malinom i površine se i dalje smanjuju. Mnogo faktora je tome doprinelo, a ako se ovako nastavi mi definitivno više nećemo biti značajni proizvođači maline u svetu, ističe Leposavić.

Naglašava da je potrebno pronaći hitna rešenja, kako bi se kriza prevazišla, a u pronalaženju zajedničkog rešenja treba da se uključe svi oni koji učestvuju u malinarskom poslu.

- Ni država nije ništa uradila sa svojom Radnom grupom, savetom od 2018. godine nijedan odgovor nije dat na reševanje problema u srpskom malinarstvu. Ako mislimo da se bavimo proizvodnjiom maline moramo imati sasvim drugačiji pristup i mnogo ozbiljnije i temeljnije da se sagledaju problemi i ponude rešenja. Nije to samo u pitanju sadni materijal, tu su u pitanju i mnoge druge stvari, pre svega poznavanje tržišta. To je ono sa čim naši otkupljivači i izvoznici često prave greške. Tako imamo ili preniske ili previsoke cene, kao što je bilo pre par godina. Jako je važno poraditi i na marketingu, da se ne šalju ružne slike iz naših malinjaka, da se priča o lošim standardima. Kako god, mi smo uvek bili standard za kvalitet maline u svetu i to tako treba i da ostane. Naravno, na tome treba raditi, poručio je Leposavić.

(Telegraf.rs / Rina)