Ova biljka je SVE TRAŽENIJA, kažu da je NOVA NADA Srbije! Nemanja i Biljana je gaje: "To je budućnost"

Tropska klima polako dolazi i u umereno kontinentalne krajeve, poput Srbije, pa tako i biljne vrste koje ranije nisu uspevale -– sada uspevaju. Jedna od takvih je leblebija, mahunarka poznata kao glavni sastojak humusa, sve popularnijeg zdravog namaza u ishrani.

Iako je sve više tražena i koristi se u brojnim jelima, o leblebiji se kod nas još uvek malo zna, pa je i njena proizvodnja ograničena. Većina potrošača u Srbiji još uvek je oslonjena na uvoz, što otvara odličnu priliku za domaće poljoprivrednike. Pored rastuće popularnosti i zdravstvenih prednosti, klimatske promene stvaraju pogodnu sredinu za njeno uzgajanje.

Teme za vas

Plodovi leblebije bogati su vlaknima i proteinima, dobar su izvor gvožđa i magnezijuma, a nizak glikemijski indeks pomaže stabilizaciji nivoa šećera u krvi. Može se koristiti kao zamena za meso, dodatak salatama, čorbama, glavnim jelima, a naravno i za pripremu humusa – što je čini izuzetno svestranim sastojkom.

Pioniri u uzgoju u Srbiji

Upravo ovu priliku prepoznali su Nemanja Mirilov i Biljana Markov iz Bačkog Gradišta, koji od 2015. godine uzgajaju leblebiju i proizvode brašno i testeninu od iste. Početak je bio nesiguran i rizičan, jer je leblebija bila potpuno nova kultura na tržištu, ali je pružala mnoge mogućnosti.

– Te 2015. godine smo obavili probnu proizvodnju i rezultat je bio uspešan. Pažljivo smo osmotrili sve resurse i faktore okruženja i pustili da se stvari prirodno odvijaju – ističu Mirilov i Markov.

Uzgoj leblebije nije zahtevan: biljka dobro podnosi sušu, otporna je na štetočine i bolesti, ne zahteva značajnije đubrenje, a proizvodnja je slična uzgoju soje. Leblebija se seje od aprila do početka maja, a rod stiže oko 110 dana nakon setve. Razmak između redova je 50–70 cm, a u redu 3–5 cm.

Oni ne koriste herbicide, već useve tretiraju rastvorom koprive bogatim gvožđem i kalijumom, što daje organski kvalitet proizvodu, iako nisu sertifikovani. Veliki deo proizvodnje zahteva ručni rad, posebno okopavanje korova.

Od brašna do testenine i humusa

Njihov prvi proizvod bio je brašno od leblebije po imenu Besan, a zatim su razvili testeninu Besan sa dodatkom tapioke, koja ima nizak glikemijski indeks. Humus prave u manjim količinama za razne manifestacije zdrave hrane, a planiraju da ponude više varijacija testenine i gotovih bezglutenskih proizvoda.

Biljka budućnosti

Leblebija postaje sve popularnija zahvaljujući nutritivnim vrednostima i neutralnom ukusu, koji omogućava pripremu raznih jela – slanih i slatkih. – Značaj leblebije ogleda se u njenoj nutritivnoj formuli koja pomaže savremenom čoveku da unapredi kvalitet života. Odličan je čistač organizma, sporije se vari, daje osećaj sitosti, a 100 grama sadrži čak 25 grama proteina – objašnjavaju Mirilov i Markov.

Posle godina uzgoja, interesovanje potrošača za leblebiju poraslo je za 50 odsto. – Kao pioniri u ovoj oblasti, edukacija je ključ za razvoj proizvoda. Direktno predstavljanje proizvoda ljudima i lični kontakt na manifestacijama omogućava povratnu informaciju i jača povezanost sa potrošačima – kažu mladi poljoprivrednici.

Leblebija u Srbiji postaje biljka budućnosti – zahvaljujući zdravlju, svestranosti i mogućnosti proizvodnje u našim klimatskim uslovima, ona nudi šansu i poljoprivrednicima i potrošačima da unaprede svoju ishranu i tržište.

(Telegraf Biznis/AGroklub))